Руски акванаут објаснио откуд на дну океана трагови челичних гусеница

По речима Хероја Совјетског Савеза, пензионисаног капетана прве класе Валерија Кулакова, главни задатак ових апарата је био да штите совјетске подводне каблове за комуникацију од америчких шпијунских робота који су скидали са њих податке. Совјетски подводни апарати су могли да се спусте само на дубину од 200-300 метара, и тада је одлучено да се за осматрање и извиђање направе принципијелно нови дубоководни системи.

Први дубоководни апарат „Архиелаг“ без сопственог погона направљен је у најстожој тајности, али се већ његово прво поринуће са посадом у новембру 1967. умало није трагично завршило.

„Три акванаута су провела четири дана и ноћи у осматрачкој комори, а онда су у ванредној ситуацији морали хитно да је напусте. Право је чудо да су спасени, јер је олујни ветар подизао таласе високе пет метара. ’Архипелаг’ је потонуо, јер је његова конструкција имала читав низ недостатака“, изјавио је Валериј Кулаков за лист „Армейский стандарт“.

Уместо „Архипелага“ направљен је систем „Селигер“. Он је могао да се спусти на дубину већу од 2.000 метара.

„То је у суштини била минијатурна подморница. Обично су је звали ’буре’. Била је прилично ’оката’ – имала је пет округлих прозора. ’Селигер’ је имао и своју ’маму’ која га је носила. Наиме, вукла га је велика подморница, са којом је био везан ’пупком’. Дубоководни систем се спуштао на дно океана на дугачкој сајли која је уједно била и кабл“, објашњава Кулаков.

Испод трбуха је „Селигер“ имао окачен додатни баласт – сајлу за сидро која је слободно висила и била тешка више од једне тоне. Када би се дубоководни систем спустио до самог дна, легао би на ту сајлу и тада је самостално могао истраживати рељеф дна неколико стотина метара унаоколо. Као баласт су често коришћене „папуче“ тракторских гусеница.

Американце су збуниле фотографије морског дна са утиснутим траговима тенковских гусеница. Њихови аналитичари су смислили верзију по којој је СССР направио специјалне подводне машине са гусеницама које се крећу по дну и постављју нуклеарне пројектиле. Та хипотеза је постала доста популарна и с времена на време се појављивала у западним медијима као илустрација „руске опасности“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!