1. Ил-2
Ниједан други војни авиона у историји није имао толико примерака као Иљушин Ил-2 – укупно 36 183 произведених летелица.
Имао је јачи оклоп од својих противника у Другом светском рату и био је добро заштићен од ватре са земље. Добио је надимак „летећи тенк“. Немци су га звали „бетонски бомбардер“ и „црна смрт“. Напади ескадрила Ил-2 имали су разоран и деморалишући ефекат на немачке трупе.
Ил-2 је међутим био рањив од напада много бржих немачких ловачких авиона, пошто је задњем делу тзв. „штурмовика“ недостајао оклоп. Због тога су у почетном периоду рата, када совјетско ратно ваздухопловство није имало довољно ловаца за покривање „летећих тенкова“, губици Ил-2 били огромни. Један Ил-2 је био обаран на сваких 10 борбених мисија. Од 1943. ситуација се донекле поправила па је у просеку један Ил-2 трајао 26 мисија.
2. Ил-14
Иако најбоља верзија овог авиона није примала више од 36 путника (најмање 18), Ил-14 је био главни совјетски путнички авион 50-их година. Радо су га користиле и званичне делегације за путовања у Индију, Авганистан и Европу.
Био је одличан и за сурове зимске услове, па због тога и главни авион на руском северу, Арктику и Антарктику. Рачунајући СССР, користиле су га 32 државе света. Поједини примерци Ил-14 још увек лете као теретни и војни авиони.
3. Ил-28
Први совјетски млазни бомбардер Ил-28 био је омиљен код домаћих пилота, јер опраштао је многе грешке у ваздуху и настављао контролисан и стабилан лет.
Доживео је 17 верзија, од бомбардера подморница до тактичког атомског бомбардера са првим совјетским атомским бомбама које су ушле у серијску производњу РДС-4, од милоште званим „Татјана“.
Од свих војних авиона којима је почетком 50-их година располагала совјетска авијација, само Ил-28 је био у стању да на дан Стаљинове сахране 9. марта 1953. пролети ниско над Црвеним тргом по веома лошем времену.
Авион је учествовао у многим војним конфликтима у свету: грађанском рату у Јемену (1962-1970) и Нигерији (1967-1970), у рату Вијетнама и Камбоџе (1978-1989), а користиле су га и арапске државе у конфликтима са Израелом 1960-70-их година.
4. Ил-62
Иљушин 62 је први совјетски млазни авион за дуге релације. Када се 1963. први пут винуо у небо био је највећи путнички авион на свету.
За разлику од свог претходника Ту-114, Ил-62 није био пројектован на бази војне летелице. Ту-114 је био бољи по неким техничким карактеристикама попут потрошње горива, али Ил-62 је био бржи, поузданији и удобнији, што је играло велику улогу у међународном саобраћају.
Ил-62 је повезивао континенте и морао да представља Совјетски Савез у најбољем издању.
Био је то и „председнички авион“ у СССР и Русији све до 1995, када га је заменио Ил-96. Иначе, главни Путинов авион је Ил-96-300ПУ, док је један Ил-62М увек при руци као замена.
Авиопревозници у целом свету полаку одустају од авиона Ил-62, а у Русији га још користе у Министарству одбране и Министарству за ванредне ситуације. Авиопревозник Северне Кореје Air Koryo има на располагању три оваква авиона, а на четвртом лети сам председник земље Ким Џонг Ун.
5. Ил-76
Постоји скоро хиљаду примерака летелице Ил-76, конструисане још седамдесетих година, и по томе је светски рекордер међу војно-транспортним авионима.
Авион може да превезе 245 наоружаних војника, 126 падобранаца или три-четири оклопна и пешадијска возила.
Доживео је многе модификације, а једна од последњих је Ил-76МД-90А. На бази овог авиона праве се авиони-танкери, авиони за удаљено радарско откривање циљева и осматрање.