Пет јединствених лабораторија Санктпетербуршког политехничког универзитета

Russia Beyond
Замислите под једним кровом роботе, аутомобиле на соларне батерије, суперкомпјутер, лабораторију за истраживање болести мозга и иновативне старт-ап пројекте. Добродошли у Санктпетербуршки политехнички универзитет „Петар Велики“ (СПбПУ), једну од водећих руских високошколских установа која школује инжењере.

Санктпетербуршки политехнички универзитет „Петар Велики“ (СПбПУ) познат је и под називом Политех. Основан је 1899. године и једна је од водећих научнообразовних установа у Русији која школује стручњаке светског ранга у различитим областима као што су примењена физика и математика, индустријски инжењеринг, хемијски инжењеринг, космички инжењеринг, итд.

Његови истакнути дипломци су, између осталих, физчари и конструктори нуклеарног оружја попут Јулија Харитона и Николаја Духова, конструктори авиона и космичких апарата светског ранга попут Олега Антонова, Николаја Поликарпова и Георгија Беријева. На овом универзитету су студирали и радили добитници Нобелове награде Николај Семјонов (хемија, 1956), Петар Капица (физика, 1978) и Жорес Алфјоров (физика, 2000).

Данас СПбПУ похађа преко 33.000 студената, а међу њима 7.000 студената из Европе, Азије и Африке. Универзитет има представништво у Шангају (Кина) и информативни центар у Мадриду (Шпанија). Ти центри помажу универзитету да проналази најбоље абитуријенте на свету и промовише руску културу у иностранству.

Политех је укључен у Државну руску иницијативу „Академски престиж“ („Пројекат 5-100“), усмерену на подизање статуса руских универзитета у свету и увећање њихових могућности до нивоа на коме могу постати конкуренција другим високошколским установама у иностранству. У оквиру тих напора Политех је током протеклих пет година вредно радио на сопственој модернизацији. На универзитету је недавно (16-17. маја) одржана конференција „Пројекта 5-100“ где се дискутовало о напретку који је Политех већ остварио и изазовима са којима се још увек суочавају академске институције у Русији, а међу њима и Политех.

„Ако се упореди како је универзитет изгледао 2013. и како изгледа данас, видеће се да су то два различита универзитета...“, каже ректор СПбСУ Андреј Рудској. „Реализација ’Пројекта 5-100’ подразумевала је промену имиџа нашег универзитета, његове унутрашње структуре и психологије, квалитета наставе и универзитетског бренда, а такође активније учешће на међународним скуповима, активније објављивање научних радова и ширу сарадњу са високотехнолошким индустријским компанијама. Према томе, данас је ово заиста нови универзитет који се сврстава у светску научну академску елиту“.

По његовим речима, за протеклих пет година број страних студената је утростручен, што је знак да је побољшан имиџ нашег универзитета као конкурентне високошколске установе.

Са универзитетом данас сарађује преко 100 познатих светских брендова. Поред крупних руских корпорација као што су „Росатом“ и „Ростех“, које играју значајну улогу у руској економији, Политех сарађује и са страним компанијама као што су Siemens, GM, Intel, Airbus и Festo Holding GmbH. Ове компаније заједно са Политехом раде на заједничким истраживачким пројектима, а такође нуде посао његовим дипломцима.

У различитим областима, од роботике до иновативних стар-ап пројеката, Политех има пет истраживачких лабораторија којима се посебно поноси:

1. Центар за роботику Кавасаки-Политех

Центар за роботику Кавасаки-Политех основан је у јесен 2018. године. У Русији је то највећи научно-образовни центар за индустријску роботику.

Створен је у сарадњи са јапанском компанијом Kawasaki која производи машине. Осмишљен је као простор за демонстрацију и уједно као место где будући инжењери и млади стручњаци могу да уче и раде на роботима који се користе у аутомобилској индустрији, припремајући се тако за каријеру у овом сектору.

Данас центар има већ неколико робота који могу самостално да обављају сложене задатке попут фарбања или варења делова.

2. Суперкомпјутерски центар

Политехов Суперкомпјутерски центар спада међу пет најмоћнијих у Русији. Он има два система – Nanoscale и Tornado који обављају различите задатке. Центар ради 24/7 и може да обавља сложена интердисциплинарна истраживања у различитим областима, од механике преко биофизике до биотехнологија.

По речима водећег електроинжењера Антона Лукјанова, суперкомпјутер не користе само студенти и предавачи него и треће компаније које не морају обавезно бити повезане са универзитетом.

„Једна од кључних разлика између овог компјутера и обичног PC рачунар је у томе што суперкомпјутер омогућава да се споји неколико рачунара, на пример два рачунара, или десет или чак петнаест. Тако се спајају могућности великог броја комјутера ради решавања великог проблема, оног који се може решити само ако се прорачуни убрзају.

3. Лабораторија за молекуларну неуродегенерацију

Није лако наћи лек за обољења као што су Алцхајмерова или Паркинсонова болест, али се Лабораторија за молекуларну неуродегенерацију СПбПУ труди да буде што ближа реализацији таквих задатака. У Русији постоји неколико истраживачких центара који раде у овој сфери, али се сви они налазе у Москви. Политехова лабораторија је једина у Санкт Петербургу која се специјализује на проучавању узрока дисфункције мозга.

Овде се врше молекуларна истраживања и уједно се прате промене у понашању генетски модификованих мишева који се обично користе у истраживањима или као огледни животињски модели за људске болести. Мишеви се користе и у генетичким истраживањима.

„Један од експеримената којим се анализира дисфункција мозга у раним фазама на мишевима састоји се у бележењу промена у њиховом понашању. Ми их доводимо у ситуацију када морају ходати по правом штапу. Ако то лако ураде значи да су здрави. Ако се спетљају и падну, то значи да нешто у њиховом мозгу није у реду“, објашњава заменица руководиоца лабораторије Олга Власова.

Лабораторија ради од 2012. године и већ је регистровала патент за одређено хемијско једињење које у будућности може лечити такве болести.

4. Лабораторија соларног тима

Лабораторија соларног тима је јединствени пројекат који су покренули Политехови студенти и постдипломци. У оквиру овог пројекта се ради на читавом низу потпројеката. То су: Формула студентског болида, соларни екраноплан (тешка лебделица са крилима) и соларни болид. Овај последњи је најсложенији. На њему се чак потписао лично председник Владимир Путин током посете универзитету 2018. године.

Овај аутомобил је направљен за две године (помоћу прорачуна урађених на суперкомпјутеру), развија брзину од 90 км/час и већ је демонстриран у иностранству. Прошле године је учествовао у Америчком соларном изазову 2018. и добио награду за „најбољи дебитантски ауто“.

„Сада ми радимо на кориговању аутомобила за следећу сезону, такође у САД, и на реализацији наше идеје да га претворимо у аутомобил без возача“, каже руководилац тима Политех солар Јевгениј Захљебајев. Прошле године је ову екипу финансирала „Лабораторија Касперског“, а сада Тим добија подршку Политеха и француске компаније Motul.

5. ФАБЛАБ (Креативни центар)

Од машина Rube Goldberg до прототипа багијевих мотора – то је распон интересовања Политеховог Креативног центра ФАБЛАБ. То је место где свако може добити потребну подршку у реализацији својих идеја. Студенти и инжењери који се баве иновацијама, а нису са овог универзитета, раде овде на десетинама пројеката користећи своје могућности, техничку подршку и консултације свуда где је центар омогућио такву бесплатну услугу. Поред тога, центар поседује 3D принтере, ласере и друге уређаје.

Успешан је, на пример, био старт-ап пројекат овог центра под називом „Air&Soil Technologies“, у оквиру кога је направљен аутономни роботизовани дрон „iSee“. Он визуелно идентификује растиње и разликује корисне биљке од корова па селективно прска само површину где се налази коров, а не цело поље. Тиме се коришћење хемијских реагенаса смањује за 80%, а приход се увећава у просеку за 12%.

Оснивач овог старт-апа Акмал Холикулов каже да је пројекат реализован у лабораторији ФАБЛАБ уз коришћење њених уређаја и уз Политехову подршку у виду консултација, промовисања и комерцијализације идеје. „У почетку смо замислили да направимо дрон за ‘одстрел‘ садница у пољу, али после анкете и консултација са експертима одлучили смо се за садашњу верзију“.

„Уложили смо лична средства али смо добили потребну Политехову подршку у свему што је везано за излазак на тржиште (промовисање и понуда потенцијалним клијентима). У просторијама Лабораторије ФАБЛАБ смо направили дрон и тестирали га на територији универзитета“, каже он и додаје да је сада фирма већ скопила уговор са једном руском агрокомпанијом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“