Ко су савремени руски генији?

Александар Кислов
Постоје ли данас Руси који се могу поредити са популарним у свету Стивом Возниаком, Марком Цукербергом или Илоном Маском? Без појединих савремених Руса ми сада не бисмо знали каква је наша васиона и где се завршава материјални свет. Упознајте руске геније који живе међу нама.

Григориј Перељман: самотњак који је одгонетнуо васиону

Замислите да сте најпаметнији човек на планети и да сте решили једну од седам математичких загонетки миленијума. И да су за то достигнуће међународни научни кругови одлучили да вас награде и дају вам милион долара. Ако сте одбили да примите ту награду, ако сте се забарикадирали у својој кући и не одговарате на телефонске позиве, онда сте ви Григориј Перељман.

Руски математичар Григориј Перељман. Фотографија непознатог датума преузета из његове личне фасцикле на Институту за математику у Санкт Петербургу. Перељман је решио Поенкареову хипотезу и главни је претендент на Филдсову медаљу, својеврсну Нобелову награду за математичаре.

Генијални математичар из Санкт Петербурга постао је познат целом свету када је 2010. године одбио да прими толики новац. Он је још 2002. године поставио на интернет доказ Поенкареове хипотезе, али је научним круговима било потребно подоста времена да „дешифрују“ лаконски доказ крајње сложене хипотезе јер је Перељман занемарио многе детаље сматрајући да се све то „подразумева“.

Просто речено, он је доказао најинтригантнију теорију прошлог века да наша васиона има облик тродимензионалне сфере. На решењу је радио осам година, и за све то време његове колеге из лабораторије нису знале чиме се „ћутљиви“ научник бави.

На питање зашто није узео новац геније је у једном од ретких интервјуа одговорио: „Ја знам како се управља васионом. Реците, из ког разлога бих онда јурио за милионом?“ Осим тога, он сматра да његово откриће подједнако припада и америчком колеги Ричарду Хамилтону.

Константин Новосјолов и Андреј Гејм: до открића помоћу селотејпа

Андреј Гејм (51) и његов студент Константин Новосјолов (36), обојица из Манчестерског универзитета, добили су 2010. године Нобелову награду из физике.

Ова двојица су 2010. године добила Нобелову награду за откриће графена, материјала који је преокренуо глобалну економију. Парадокс је у томе што најчвршћи и најтањи материјал на земљи умало није завршио у ђубрету.

Дебљина графена је свега један атом. Милијарде таквих слојева формирају графит (од кога се, између осталог, праве оловке). Раније нико није веровао да се може издвојити само један слој. Новосјолов и Гејм су применили обичну лепљиву траку и помоћу ње скидали са графита слојеве са намером да их истраже под микроскопом, после чега би завршиле у канти за смеће. Испоставило се да селотејп треба лепити за графит и одлепљивати све док се на њему не формира компактан слој. Једноставно, али генијално.

Андреј Гејм

Сада се графен примењује у најмодернијим телефонима, аутомобилима, индустрији спортске опреме... Од графена се чак праве и јакне, њиме се фарба коса, он се тестира и у борби против рака. А све је то тек почетак.

Јуриј Оганесјан: раширио материјални свет

Шта кажете на то што се човек преко 40 година бавио једним јединим експериментом, а није било великих изгледа да ће тај експеримент уродити плодом? Баш типично за једног Руса, нема шта.

 Јуриј Оганесјан, академик, научни руководилац лабораторије за нуклеарне реакције „Г. Н. Фљоров“ на Уједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни.

Управо то је урадио физичар Јуриј Оганесјан. Он је четири деценије покушавао да рашири границе материјалног света, не знајући шта га на крају чека – потпуни крах или велики успех. Све што видимо и можемо опипати, све од чега смо састављени одавно је, чини се, описано у Мендељејевљевом периодном систему елемената.

У такво схватање се, међутим, почело сумњати када је 1955. године у САД добијен 101. хемијски елемент. Физичари су претпоставили да можда има много више елемената и да, штавише, постоје елементи (далеко тежи од уранијума) који се не распадају током стотина хиљада, па чак и милиона година. Тако се појавила теорија „острва стабилности“ која претпоставља да постоји материјални свет који је нама непознат и где владају неки други закони.

„Тражили смо у земљи, у узорцима са Месечевог тла, у САД су вршена тестирања са подземним експлозијама атомских бомби, прављени су велики акцелератори, али све је било узалуд“, сећао се Оганесјан.

До првог „острва“ је допловио тек 2000. године. Били су то 114. и 116. елемент, оба добијена синтетичким путем на акцелератору (на Земљи у природном стању ти елементни нису пронађени). До 2015. године се појавило већ шест нових супертешких елемената, а можда и ту није крај. Творац нових елемената је више пута номинован за Нобелову награду. Коначно је 2017. године „острво стабилности“ пронађено без акцелератора, али 370 светлосних година далеко, у сазвежђу Кентаур...

Игор Митрофанов: човек који је пронашао воду на Марсу

Он је једини човек на свету чији инструменти на свемирским бродовима већ дуже од једне деценије систематски проучавају планете и њихове сателите у Сунчевом систему, у потрази за траговима живота у свемиру. У овом тренутку се у свемиру налази укупно шест таквих инструмената. Последњи је одлетео 2018. године у правцу Меркура.

Игор Митрофанов, руководилац одељења за нуклеарну планетологију Института за космичка истраживања Руске академије наука и научни руководилац експеримента „Динамички албедо неутрона“ (ДАН), на научном скупу посвећеном петогодишњици функционисања руског инструмента ДАН у апаратури ровера Кјуриосити.

Митрофанов је заслужан за проналазак воде на Марсу и Месецу. Његов инструмент са неутронским детектором носи амерички ровер Curiosity који је послат на „црвену планету“. Митрофанов је направио и инструмент који је послат пут Јупитера.

На крају крајева, све је то потребно само из једног разлога, говорио је Митрофанов: „Вероватно је ова вода која сада тече из чесме стигла на Земљу заједно са кометама из међупланетарног простора. Проучавајући еволуцију Меркура и других планета око Земље ми боље схватамо прошлост и будућност наше планете“.

Жорес Алфјоров: увео човечанство у нову фазу прогреса

Жорес Алфјоров, такође добитник Нобелове награде, учествовао је у трци за развој ласерских технологија која је између СССР-а и САД отпочела 1968. године. Научници су се такмичили у развоју полупроводничких ласера, што је отварало врата у потпуно нови свет електронике.

Нобеловац Жорес Алфјоров у свом кабинету у Државној думи (доњем дому парламента) Руске Федерације.

И Алфјоров је стигао први. Он је први открио технологију која је омогућила касније стварање ласерских плејера и дискова, мобилних телефона, соларних батерија, ласерских „скалпела“, оптичког влакна (без њега не би било интернета) и многих космичких технологија.

Исте 2000. године су до истог открића дошле и Алфјоровљеве колеге у САД, тако да је Нобелова премија подељена тројици научника. Али Алфјоров и даље у својим интервјуима наглашава: „Ми смо раније покренули производњу електронских делова. Да није било 1990-их, ајфон и ајпад би се сада производили код нас, а не у САД“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“