Институт „Курчатов“, место рођења руске нуклеарне енергетике

Legion Media
Основан за време Другог светског рата као тајна лабораторија за развој совјетске атомске бомбе, Курчатовљев институт не само што је постигао свој главни циљ, већ је и створио на десетине научних иновација, укључујући прву термонуклеарну бомбу на свету и прву индустријску нуклеарну електрану.

Од прве совјетске атомске бомбе до руског интернета: Курчатовљев институт за атомску енергију већ дуго је место настанка иновација у Русији. 2018. године прославио је 75. рођендан.  

„Нуклеарни реактори пројектовани унутар зидова Института и коришћени у нашој индустрији, бродоградњи, медицини, космичком и одбрамбеном сектору, постали су симбол моћи наше земље”, рекао је руски председник Владимир Путин на прослави годишњице.

Ко је био Игор Курчатов? И која су највећа достигнућа Института током његове историје? Ево шта би требало да знате о институцији која је и даље најважнија у руском нуклеарном сектору.

Игор Курчатов (1903-1960).

Тајна лабораторија 2

Основан 1943. године, Курчатовљев институт је првобитно носио име „Лабораторија бр. 2”. Овакав неупадљив назив трабало је да сакрије чиме се институт заправо бави. Најзад, основан је са циљем да направи прву атомску бомбу. У свим документима лабораторија се описује као „монтажна радионица”, а уранијум се скривао под називом силикон. Сви учесници пројекта су прошли сложен систем провере безбедности и морали су да потпишу званичне совјетске документе о поверљивости.

Тек 1960. године Институт је добио име по Игору Курчатову, свом првом директору и изузетном нуклеарном физичару. Под његовом командом совјетски научници су током првих 15 година рада лабораторије не само постигли свој првобитни циљ и направили прву совјетску атомску бомбу (1949. године), већ су такође направили и први циклотрон у Москви (1944), први нуклеарни реактор у Европи (1946), прву термонуклеарну бомбу на свету (1953), прву индустријску нуклеарну електрану (1954), први совјетски нуклеарни реактор за подморнице (1958) и нуклеарне ледоломце (1959), као и највећи објекат за извођење контролисаних термонуклеарних реакција (1958). 

Модел прве совјетске атомске бомбе RDS-01, изложен у Руском федералном нуклеарном центру (Сверуском научноистраживачком институт за експерименталну физику) у руском граду Сарову.

Игор Курчатов и његове колеге на послу, 1932.

Курчатов је био снажна личност која је инспирисала своје колеге. Они који су га познавали памте га као енергичног и ведрог шефа и верују да нико други не би могао с њим да се мери. Курчатов је имао времена за све: стизао је да обиђе сваки део института, провери напредак, разговара са колегама, бодри их и формулише задатке. Његови запослени су се радовали сусретима са њим који су увек били инспиративни и дуго им остајали у сећању.

„Међу хиљадама људи који су се у то време бавили нуклеарним питањем, нико није био популарнији ни заслуживао веће поштовање од овог великана спорог корака и вечито веселог погледа са надимком ’Брада’”, записао је о Курчатову Анатолиј Александров, физичар и други директор Курчатовљевог института.

Прва индустријска нуклеарна електрана на свету у руском граду Обњинску, 1955.
У нуклеарној електрани у Обњинску, 1964.

Некад и сад

Касније, 1968. године, институт је постигао рекордне резултате у ограничавању плазме користећи токамак, машину за производњу тороидалног магнетног поља. Креиран у Кучатовљевом институту, токамак је постао главни инструмент за контролисану термонуклеарну фузију на свету.

Први токамак ТО-1 на свету.

Током следећих десет година институт је убрзано развијао микроелектронске технологије за јонску имплантацију, литографију, хемију плазме, танке слојеве итд. Била је то основа за развој нанотехнологије у институту, стварање хибридних система и суперкомпјутера. 1975. године направљен је нови велики токамак Т-10, који се и данас користи за тестирање опреме за Међународни термонуклеарни експериментални реактор, први експериментални термонуклеарни реактор на свету. Институт такође поседује велики токамак Т-15 са суперпроводним магнетним системом.

Курчатовљев институт је, осим тога, директно повезан са појавом интернета у Совјетском Савезу, а затим у Русији. 1. августа 1990. године створена је прва совјетска компјутерска мрежа Релком на бази Курчатовљевог института. Најпре су повезани компјутери у научним институцијама у Москви, Лењинграду. Новосибирску и Кијеву. А 28. августа исте године остварено је прво совјетско повезивање са компјутером у иностранству који се налазио на Хелсиншком универзитету.

Курчатовљев институт данас.

Данас Курчатовљев институт обухвата низ посебних истраживачких центара који се баве бројним научним питањима.

Централна активност центра и даље је безбедан развој нуклеарне енергетике, контролисане термонуклеарне фузије и процеса плазме, нуклеарне физике ниских и средњих енергија, физике чврстих стања, суперпроводљивости и хемије мезона. Озбиљна истраживања се спроводе и на пољу нано и биотехнологија, стварања нових материјала и медикамената.

Међу најзанимљивијим пројектима на којима институт тренутно ради је решавање проблема заштите људи од радијације у свемиру, што би омогућило дуготрајна свемирска путовања и елиминисање негативних сећања у процесу рехабилитације (на пример, приликом лечења „авганистанског синдрома”).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“