Многи су за ToSky први пут чули 2. јуна 2019. године, када је ова компанија послала у свемир играчку у облику аутомобила марке „Жигули“ са фигурицом Дмитрија Рогозина, генералног директора Руске државне космичке корпорације. Старт-ап пројекат из Томска (3.000 километара источно од Москве) учинио је то помоћу аеростата, летелице коју увис потискује балон напуњен гасом мале густине.
То није прво слично искуство 20-годишњег оснивача компаније ToSky. Никита Чебан је свој први космички апарат лансирао пре две године, чим је 1917. године положио Јединствени државни испит (пријемни испит за руске универзитете).
Резултат првог лета у доње слојеве стратосфере оставио је на њега снажан утисак: „Аеростат се подигао на висину од 15 километара и емитовао прилично стабилан сигнал. То је показало да се радио-апаратура може подизати на аеростатима и покривати велику површину“.
Главни циљ летова које организује ToSky, као и друге, познатије компаније (попут америчке компаније Loop), јесте да се обезбеди веза са неприступачним подручјима широм света.
„У мом селу је увек било проблема са радио-везом. Једини начин да се то подручје покрије јесте да се пронађе нека висока тачка која би била изнад грађевина и дрвећа“, каже Чебан.
Али пошто би постављање таквих тачака било превише скупо, Чебан се запитао да ли би било лакше користити аеростате.
Цене летова аеростата доста варирају. У зависности од задатка, терета, висине лета и квалитета материјала од којег је аеростат направљен цена може варирати од 70.000 рубаља до неколико милиона долара (што је случај са аеростатима агенције NASA).
За лансирање једног аеростата петорица учесника Чебановог пројекта троше између 70.000 и 300.000 рубаља. По речима оснивача компаније, тржишна вредност лансирања аутоматског слободног аеростата на висину од 25 километара са теретом од 80 килограма може да варира од 4 до 7 милиона рубаља.
Наравно, аеростати које лансира компанија из Томска лете на далеко мањим висинама и носе мање терета у доње слојеве атмосфере, те је и цена њиховог лансирања знатно нижа.
Компанија зарађује на реклами – за одређену суму шаље у атмосферу музичке албуме, пошиљке курирских компанија, кутије са пицом и друге предмете.
За прављење типичног аеростата екипа компаније ToSky користи обичне материјале.
„Купујемо полиетилен у ролнама, сечемо, ређамо комаде и спајамо их“, каже Чебан. Хелијум набављају у локалној фабрици. У последњем лансирању су потрошили четири боце од по шест кубних метара.
ToSky нема никакве везе са државним програмима компаније „Роскосмос“. Мали приватни старт-ап пројекат који чини петоро људи уопште није занимљив државној корпорацији као потенцијални партнер.
„Ми нисмо конкуренција Роскосмосу. Они нас не ометају, ми се њима не обраћамо за помоћ“, каже Чебан.
„Наш циљ је да овај покрет некако заживи у Русији. Од 2013. године у нашој земљи нису лансирани аутоматски слободни аеростати какав смо ми лансирали“, каже оснивач компаније ToSky.
Сва сарадња са државним структурама се своди на усаглашавање летова са агенцијом „Росавиация“. То је потребно да би се избегли евентуални судари у ваздуху. „Ми поднесемо план лета три-четири дана унапред, и наведемо параметре летелице, као и путању лета. Затим телефонирамо у контролу лета, па ако је све у реду лансирамо балон“, објашњава Чебан.
„Сви балони имају радио-рефлекторе, тј. пресвучени су материјалом који садржи метал тако да их авионски радари одлично виде“.
Руководилац компаније ToSky засада нема потпуно јасну представу о томе у ком правцу компанија треба да се развија у наредних десет година, а лансирање се још увек обавља са терена окруженог приватним кућама.
У таквој ситуацији чак и кратка шаљива комуникација на Твитеру са Илоном Маском може улити самопоуздање руском старт-ап пројекту.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
