Како функционише Инополис, главни град руске „Силицијумске долине”?

Сергеј Потерјајев
Замислите град у којем живе само програмери. Они комуницирају путем месинџера и возе се таксијем без возача. Овакав ћутљиви град већ постоји у Татарстану. Екстровертним људима тамошњи живот се вероватно не би допао. 

Најмлађи град у Русији, Инополис, замишљен је као место на којем ће се школовати будући IT генијалци и радити водећи стручњаци. Налази се на око 40 километара од Казања и 800 километара источно од Москве на живописној обали Волге. 

Град се фактички састоји од универзитета, који личи на свемирски брод, кампуса, технолошког парка у облику летећег тањира, 30-ак стамбених зграда, спортског комплекса, неколико продавница и кафића. Све то се налази на површини од 2,2 квадратна километра.

Инополис је подигнут 2015. године и намењен је за популацију од 150 хиљада људи, али засад овде живи 3,5 хиљаде и још хиљаду долази свакодневно на посао из Казања. Почетком 2019. године било је регистровано само 407 сталних становника града.

Али чак и са студентима и људима који долазе из Казања градске улице изгледају пусто: аутомобилски саобраћај практично не постоји, а и пешаци су реткост. Где су онда људи? Испоставља се да становници града међусобно најрадије комуницирају преко Телеграма, а за ретке изласке користе пробна возила без возача као бесплатни такси. Ипак, неколико становника града успели смо да ухватимо и да од њих сазнамо како живе и шта се овде дешава. 

Студенти који желе да промене свет

Универзитет изнутра изгледа чак импресивније него споља: стаклени зидови, слушаонице које као да лебде у ваздуху, много пријатних места за седење са фотељама и табуреима. Студенти притом не морају ни да излазе на улицу, јер је универзитет пролазом повезан са кампусом.

Није лако уписати се овде. Студенти (којих тренутно има 600) пролазе строгу селекцију, укључујући разговор на енглеском језику са професорима (у настави се користи само енглески). После завршетка студија студент је обавезан да по уговору одради најмање годину дана у некој од компанија у технолошком парку.

Данијел Атонге, 21, дошао је у Русију пре три године из Камеруна. Најпре је провео 2 године на Руском технолошком универзитету у Москви, али онда му је пријатељ рекао за Инополис, где може да студира на енглеском, и одлучио је да пређе овамо. Ту је већ  годину дана. „Универзитет тражи људе који желе да промене свет компјутерских наука”, каже Данијел. „А ја већ имам неке идеје.”

На пример, он је сам направио своју црвену дуксерицу са дезеном. „Један од мојих пројеката је коришћење вештачке интелигенције у одећи. Замислите: ако хоћете да имате одређени дезен на одећи, можете просто да опишете машини свој дизајн, а вештачка интелигенција ће вам све сама одрадити. Ова идеја би могла да се прода, на пример, компанији H&M ”, осмехује се он.

Данијел је одликаш, као и многи студенти Инополиса. „Имамо овде неке рекреативне активности, лепе кафиће, али ја радије не идем у ноћни провод, јер морам да учим.”

Јекатерина Узбекова има 20 година. Ова весела црвенокоса девојка долази из градића Нефтекамска и са ентузијазмом каже да жели да развија апликације за iOS.

„Када сам се уписивала, нисам могла ни да замислим чиме ћемо се овде бавити”, каже она. „После првих часова била сам избезумљена од преоптерећења, имала сам огромне проблеме са енглеским, али сада сам то савладала. Са мном студирају студенти из Француске, Италије, Шпаније и Америке, што је баш супер.” Јекатерина каже да је понекад усамљена: „Дешава се да сви седе по својим собама и само уче, уче. Штребери!” Она је завршила другу годину, а већ је добила неколико понуда за посао у Технопарку.

„Идеално место за оне који воле тишину и рад”

Технопарк је заправо огроман бизнис-центар, где се на сваком спрату у кругу налазе распоређене канцеларије. Ту су IT одељења највећих ритејлера, банака и других руских и међународних компанија.

„Овде нам се допада све осим ветра”, каже високи мушкарац у скупом оделу. Ернест Сјуч, директор за развој компаније Indusoft, која прави софтвере за индустријску производњу, овде борави повремено. Главна канцеларија му је ипак у Москви. „Ово је идеално место за оне који воле тишину и укљученост у процес”, каже он. „Свуда можете стићи за две минуте и ништа вам не скреће пажњу са посла.”

„Хтели смо да отворимо канцеларију у иновативном центру 'Сколково' у Москви, али нам се није свидело. Тамо је само прича и мода. А Инополис је за посао”, каже овај бизнисмен. „Осим тога, у Татарстану се одлуке о реализацији пројеката доносе знатно брже.”

Рај за локалце?

Али постоје и локални становници, они који такође раде овде у најразличитијим сферама. Овамо долазе најчешће због боље зараде: IT стручњак добија плату која се може упоредити са московском, али су трошкови живота значајно мањи него у престоници. Осим тога, многе компаније плаћају запосленима изнајмљивање стана и медицинско осигурање за целу породицу.

Наталија и Александар преселили су се у Инополис 2016. године из другог града Татарстана: Набережније Челни. Купили су стан на кредит у новој згради: велики трособан стан од 145 квадратних метара. Коштао их је 7 милиона рубаља (110 000 долара), што је дупло јефтиније него у Казању и три пута јефтиније него у Москви.

Обоје раде у технопарку и воле да путују. Они су засад једини у Инополису који свој стан издају преко платформе Airbnb. „Долазе нам и студенти и просто посетиоци града, мада постоји проблем са превозом до града”, каже Александар. „Овде се возови не заустављају и морате да идете преко Казања.” Наталија додаје да се и њеним родитељима свидео Инополис и да су чак купили стан у комшилуку.

Наталија и Александар се не жале на недостатак комуникације, учествују у неколико десетина четова на Телеграму. А живи саговорник за сваког становника града може да буде асистентска служба која ради нон-стоп. Сарадница службе Снежана Алејева каже да добијају различите захтеве и питања, од „помозите ми да отворим врата од купатила”, „урадите домаћи задатак детету” па све до: „идем у Казањ, да ли да понесем кишобран?”

А ако вам и ту комуникација постане превише компликована, на услузи вам је виртуелни асистент Ина, бот на Телеграму који су направили студенти универзитета. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“