У Русији први пут пронађен скоро потпуно очуван скелет праисторијске животиње

Mammuthus trogontherii (степски мамут)

Дмитриј Богданов/commons.wikimedia.org
Степски мамут је био огромна животиња, висока скоро пет метара и тешка 10 тона. Како би се из земље извукле све његове кости било је потребно осам сезона ископавања.

У Пермском крају палеонтолози већ осми пут одлазе у потрагу за остацима древних животиња. Још 2010. године риболовци су на обали приметили кост која је штрчала из земље. Испоставило се да је то кљова, али не рунастог, него степског мамута (Mammuthus trogontherii), истог онаквог какав је 1996. пронађен код Кикинде и изложен у локалном музеју. Ова древна дивовска животиња достизала је висину од пет метара. Кости ове врсте мамута иначе се проналазе ретко.

Палеонтолози милиметар по милиметар пажљиво ископавају још један налаз. Испод дебелог слоја глине налазе се остаци живота који је постојао пре 200 хиљада година. Фрагменти су крхки и сваки неспретан покрет може им нанети непоправљива оштећења.

Посао палеонтолога захтева велико стрпљење. Када је кост пронађена, рад се наставља ножићем или четкицом. Налаз се не може одмах извући, већ се најпре мора максимално ослободити земље, затим неколико пута покрити лепком, а касније ће бити направљен специјални гипсани отисак.

На овом месту је већ пронађено укупно преко хиљаду фрагмената древних животиња. Већи део њих припада такозваним степским мамутима. Ради се о две јединке. А пронаћи једног представнике ове врсте готово у целости већ је велика ствар.

„Ово је веома редак палеонтолошки налаз. Најчешће се проналазе само поједине кости, а скелет је права реткост. Овакав примерак био би понос сваког музеја на свету”, истиче медијима научни руководилац експедиције Јевгениј Машченко.

Данас се релативно комплетни скелети ових животиња налазе у само неколико европских музеја. Међу њима би ускоро могао да се нађе и Пермски музеј. Овдашњи палеонтолози су извукли скелет јединке који је очуван више од половине, а то је довољно да се у потпуности реконструише.

У лабораторији музеја ври као у кошници. Пре свега, пронађене кости треба ослободити вишевековних наслага глине. Затим се оне обрађују специјалним растворима лепка. Све се ради искључиво ручно.

„Руке су најфинији инструмент, а наш посао веома подсећа на посао рестауратора, који такође углавном раде рукама”, истиче шеф сектора природно-научних колекција Пермског завичајног музеја Лариса Жужгова.

Овде се чува и најважнији налаз из прошле године. То је највећа кљова степског мамута икада пронађена на територији Русије. За њено пребацивање у лабораторију била је потребна читава специјална операција.

„Кљова је дуга три метра и 15 центиметара. Извесно је да такве кљове нема у Русији ни у музејима ни у приватним колекцијама”, истиче Лариса Жужгова.

Погледајте, како су палеонтолози ископавали скелет праисторијске животиње

Због оваквих експоната локални завичајни музеј већ планира велику обнову. У плану су пресељење у нови већи простор, као и нова поставка посвећена древним животињама. 

Већи простор за такав експонат је стварно неопходан. На пример, потпуно очуван скелет степског мамута, који је пронађен 1996. године у околини Кикинде у Србији, припадао је женки високој 4,7 метара са кљовама дугим 3,5 метара. Процењено је да је била тешка око 7 тона. Врло је вероватно да су мужјаци степског мамута у овом поднебљу били још крупнији и да су имали веће кљове.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“