У Русији први пут пронађен скоро потпуно очуван скелет праисторијске животиње

У Пермском крају палеонтолози већ осми пут одлазе у потрагу за остацима древних животиња. Још 2010. године риболовци су на обали приметили кост која је штрчала из земље. Испоставило се да је то кљова, али не рунастог, него степског мамута (Mammuthus trogontherii), истог онаквог какав је 1996. пронађен код Кикинде и изложен у локалном музеју. Ова древна дивовска животиња достизала је висину од пет метара. Кости ове врсте мамута иначе се проналазе ретко.

Палеонтолози милиметар по милиметар пажљиво ископавају још један налаз. Испод дебелог слоја глине налазе се остаци живота који је постојао пре 200 хиљада година. Фрагменти су крхки и сваки неспретан покрет може им нанети непоправљива оштећења.

Трогонтеријеви слон

Посао палеонтолога захтева велико стрпљење. Када је кост пронађена, рад се наставља ножићем или четкицом. Налаз се не може одмах извући, већ се најпре мора максимално ослободити земље, затим неколико пута покрити лепком, а касније ће бити направљен специјални гипсани отисак.

На овом месту је већ пронађено укупно преко хиљаду фрагмената древних животиња. Већи део њих припада такозваним степским мамутима. Ради се о две јединке. А пронаћи једног представнике ове врсте готово у целости већ је велика ствар.

„Ово је веома редак палеонтолошки налаз. Најчешће се проналазе само поједине кости, а скелет је права реткост. Овакав примерак био би понос сваког музеја на свету”, истиче медијима научни руководилац експедиције Јевгениј Машченко.

Данас се релативно комплетни скелети ових животиња налазе у само неколико европских музеја. Међу њима би ускоро могао да се нађе и Пермски музеј. Овдашњи палеонтолози су извукли скелет јединке који је очуван више од половине, а то је довољно да се у потпуности реконструише.

Трогонтеријеви слон

У лабораторији музеја ври као у кошници. Пре свега, пронађене кости треба ослободити вишевековних наслага глине. Затим се оне обрађују специјалним растворима лепка. Све се ради искључиво ручно.

„Руке су најфинији инструмент, а наш посао веома подсећа на посао рестауратора, који такође углавном раде рукама”, истиче шеф сектора природно-научних колекција Пермског завичајног музеја Лариса Жужгова.

Овде се чува и најважнији налаз из прошле године. То је највећа кљова степског мамута икада пронађена на територији Русије. За њено пребацивање у лабораторију била је потребна читава специјална операција.

„Кљова је дуга три метра и 15 центиметара. Извесно је да такве кљове нема у Русији ни у музејима ни у приватним колекцијама”, истиче Лариса Жужгова.

Погледајте, како су палеонтолози ископавали скелет праисторијске животиње: 

Због оваквих експоната локални завичајни музеј већ планира велику обнову. У плану су пресељење у нови већи простор, као и нова поставка посвећена древним животињама. 

Већи простор за такав експонат је стварно неопходан. На пример, потпуно очуван скелет степског мамута, који је пронађен 1996. године у околини Кикинде у Србији, припадао је женки високој 4,7 метара са кљовама дугим 3,5 метара. Процењено је да је била тешка око 7 тона. Врло је вероватно да су мужјаци степског мамута у овом поднебљу били још крупнији и да су имали веће кљове.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!