У кримској пећини „Таврида“ пронађени јединствени остаци праисторијских животиња

Скриншот видео-снимка

Скриншот видео-снимка

Youtube
У кримској пећини „Таврида“ научници су открили преко 20 врста праисторијских сисара и шест врста птица, саопштио је Дмитриј Старцев, старији научни сарадник и водећи методичар Зоолошког музеја „М. И. Глобенко“ Кримског федералног универзитета „В. И. Вернадски“.

По његовим речима, у току је изградња федералног ауто-пута на подручју где се налази пећина и зато се не врше систематска ископавања. Научници сада интензивно раде на материјалу који је ископан у првим месецима после открића ове пећине до кога је дошло прошле године, преноси агенција РИА „Новости“.

„Помоћу материјала који смо скупили описали смо преко 20 врста сисара и шест врста птица“, рекао је Старцев.

Између осталог, палеонтолози су описали џиновског ноја, камилу која је 50% већа од данашњих и еласмотерију – огромног носорога са високим рогом на челу. Носорог је био висок два и по метра, дугачак пет метара и тежак четири-пет тона.

Научници су уједно пронашли да су у пећини обитавале грабљиве звери, међу њима џиновска хијена, сабљозубе мачке, вукови, лисице и медведи.

„Тамо је у различитим периодима, а можда и истовремено, био брлог разних грабљивих звери. Оне су и допринеле нагомилавању остатака других животиња. Већина костију је грижена и гребана. Тамо се не може пронаћи читав скелет, све су то остаци хране“, истакао је Старцев.

Он је прецизирао да се ради на одређивању старости ископина, али се већ претпоставља да су старе око 1,5 до 2 милиона година. Сама пећина је настала пре 5-7 милиона година.

Поред тога, научници су близу кримске пећине открили појаве које упућују на постојање других подземних шупљина.

По речима председника савета Руског савеза спелеолога Генадија Самохина, на такав закључак упућују геофизичка истраживања.

„Судећи по добијеним подацима највероватније тамо постоје и друге шупљине, тј. велике и засада непознате галерије истог система. Добијена слика по аналогији са откривеном пећином даје научницима основ за претпоставку да је велика вероватноћа постојања других шупљина“, рекао је Самохин.

Он је уједно истакао да је пећина можда и неколико пута дужа од овога што је сада познато.

„Уверен сам да ћемо тек пронаћи веома велику мрежу шупљина и да пећина није дугачка 1.300 метара него десетак километара. То је највероватније, а можда је чак и дужа. То је велика пећина чије нам откривање предстоји, и ми ћемо је открити“, рекао је руски спелеолог.

Јединствени проналазак су и фосфатни минерали. Раније су пећину користили слепи мишеви. Приликом распада њихових остатака у додиру са пећинским стенама формирала се танка минерална кора.

„Све се то овде још увек развија. Ми се трудимо да објаснимо процесе који су у току. Још нам није познато све што се тиче минералогије. Ово је јединствена појава“, рекао је Самохин.

Он је додао да је пећина дуго била конзервирана и да су због тога минерали добро очувани.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“