Руси развили систем „Сервал“ који седмоструко увећава ефикасност пешадијског оружја

Јевгениј Бијатов/Sputnik
Руски војни инжењери су развили компактан систем управљања стрељачким оружјем „Сервал“. Овај модул који функционише у аутоматизованом режиму рада способан је да се ефикасно бори против беспилотних летелица, а такође и „сићушних“ циљева на морској пучини.

Овај модул је могуће интегрисати на стационарним и мобилним платформама, на пример, на теренске аутомобиле УАЗ или на брзе чамце. За управљање системом „Сервал“ потребан је један оператор који даје команде помоћу даљинског пулта.

Како је сопштио интернет медиј РИА Новости, ефикасност уништења циља (максимална даљина) зависи од типа стрељачког оружја које користи систем „Сервал“.

Уопштено говорећи максимална даљина ватреног дејства која се налази у спецификацији овог система је до 1,000 метара, за циљ који у пречнику достиже 30цм и креће се брзином од око 130 км/час.

Поред аутоматских пушака развијених на бази система Калашњиков, „Сервал“ је могуће поставити и на митраљезе различитог калибра. Овај систем могу користити и нишанџије на лаком митраљезу Печенег, као и на тешким митраљезима (12,7мм) „Утес“ и „Корд“. Такође се нуди опција интеграција са ватреним оружјем стране производње, преноси интернет портал РГ.

Према речима конструктора који су развили овај систем, обављена су и његова практична тестирања у јединицама Тихоокеанске флоте. Посебно се истакао у уништавању минијатурних поморских циљева на великим даљинама, где се систем „Сервал“ показао супериорним у односу на стандардне показатеље, преноси портал Marsonline. 

Реда величине, оружје опремљено овим системом је са три метка успело да неутралише свој циљ, док је раније било потребно најмање 20 метака за извршење истог задатака. Модул је опремљен са жиростабилисаном опто-електронском јединицом.

Прочитајте такође: Руски акванаут објаснио откуд на дну океана трагови челичних гусеница

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“