1. Ту-2
В. Шијановски / Sputnik
Један од најбољих бомбардера Другог светског рата настао је у необичним околностима – пројектован је у логору Гулага. Творац авиона Андреј Тупољев је заједно са колегама осуђен 1937. године за „контрареволуционарну делатност“, али чак и у затвору му је дозвољено да организује нешто налик на конструкторски биро где су настали први цртежи авиона Ту-2.
Public domain
Фронтовски бомбардер Ту-2 је изванредно функционисао откако се појавио 1942. године. Био је одличан у нападу и ефикасно се бранио од ловачких авиона Messerschmitt Bf-109 који су били темељ нацистичког ратног ваздухопловства. Посебно се прославио пред крај рата, када су ови авиони уништили немачку Групу армија „Центар“ током операције „Багратион“, а такође у бомбардовању Кенигзберга и Берлина. И најзад, помоћу ових авиона је Црвена армија уништила јапанску Квантунску армију у Манџурији.
Направљено је преко 2.500 авиона Ту-2 са различитим модификацијама. Десетине земаља, од Пољске до Индонезије, све до 1950-их су имале ове бомбардере у свом арсеналу.
2. Ту-95
Ана Зверева (CC BY-SA 2.0)
Стратешки бомбардер Ту-95 је у класификацији НАТО-а добио назив „Медвед“. Био је то симбол могућности совјетске авијације током Хладног рата. То је једини активни елисни стратешки бомбардер на свету.
Уједно је и најбржи елисни авион на свету – развија брзину од 860 км/ч. Врхови елиса му се крећу брже од звука. Сматра се да је ово један од најгласнијих војних авиона у историји.
Ту-95В је модификација војног авиона која је направљена само у једном примерку за тестирање такозване Цар-бомбе, тј. бомбе РДС-202 – најмоћнијег нуклеарног оружја које је икада детонирало. После ове једнократне важне мисије бомбардер је већи део свог „радног века“ провео на аеродрому. Демонтиран је током 1970-их.
3. Ту-144
AP
Ту-144 је био конкуренција надзвучном путничком авиону Concorde. Могао је да прими 150 путника или 15 тона терета и да прелети 3.500 километара. Развијао је брзину од 2.300 км/ч, што значи да је био бржи од свог западног „сабрата“ (2.150 км/ч).
Конструктори Конкорда су оптужили Совјете за плагијат, али ништа нису могли да докажу. Истина је да су и један и други авион имали сличан изглед, али су се технички доста разликовали. Ту-144 је био дужи, имао је веће маневарске могућности и узлетао је са краће писте. Поред тога, совјетски авион је полетео два месеца пре француско-британског авиона.
После авионске несреће 1978. године сви модели Ту-144 су повучени из експлоатације. Агенција NASA је током 1990-их користила овај авион као „летећу лабораторију“, определивши се за њега због импресивне брзине.
4. Ту-154
Едуард Мармет (CC BY-SA 3.0)
Овај путнички авион је на првом месту у Совјетском Савезу по броју произведених примерака. Направљено је укупно 1.026 примерака Ту-154. Развијао је брзину од 850 км/ч и био један од најбржих цивилних авиона, не само у СССР-у него и у целом свету.
На једном авиону Ту-154 је 7. септембра 2010. године за време редовног лета на Крајњем Северу Русије отказала сва електроника, као и системи за навигацију и сигнализацију. Пилоти су чудом угледали мали аеродром близу села Ижме, где су се и спустили. Авион је слетео са писте, улетео у шуму и зауставио се у мочвари. У авиону је био 81 путник. Нико није настрадао.
Нажалост, било је и трагичнијих инцидената са авионом Ту-154. Највећа несрећа у историји совјетске авијације догодила се 1985. године када се у Узбекистану срушио Ту-154 са 200 путника. Код Смоленска се 2010. срушио пољски Ту-154 у коме се налазило руководство земље заједно са председником Лехом Качињским.
5. Ту-160
Сергеј Лисенко (CC BY-SA 4.0)
Тешки стратешки бомбардер Ту-160, познатији као „Бели лабуд“, понос је руског ратног ваздухопловства. Ово је највећи и најтежи војни авион на свету. Он је основа нуклеарног арсенала Русије. Наоружан је крстарећим ракетама Х-55 са нуклеарним бојевим главама које уништавају циљеве удаљене 2.500 километара.
Ту-160 је први пут примењен у ратним дејствима у новембру 2015. године током руске војне кампање у Сирији. Ови авиони су тада ракетама Х-555 (конвенционална варијанта ракете Х-55) и Х-101 гађали стратешке објекте које је контролисала терористичка организација „Исламска држава“.
Први Американац који је ушао у Ту-160 био је министар одбране САД Френк Карлучи. Било је то за време његове посете Совјетском Савезу 1988. године. Приликом уласка у пилотску кабину ударио је главом у командну таблу. Од тада се она зове „Карлучијева табла“.