Чиме се руска пешадија брани од тенкова?

Министарство одбране РФ
Ово оружје је још средином 20. века заменило артиљерију у ратовању против тенкова, али га руска армија и дан-данас користи јер је веома ефикасно.

Совјетски инжењери су почетком 1960-их осмислили прво оружје које омогућава пешадији да се ефикасно бори против оклопне технике.

Били су то први преносни ракетни системи са навођењем. Пројектил овог система је могао буквално да пробије цео тенк.

Прве ракете за пешадију

Први сличан противтенковски систем са навођеним ракетама добио је ознаку „Маљутка“ („малишан“). Били су то пројектили са кумулативном бојевом главом тешком два килограма. Пуњење је могло да пробије тенковски оклоп дебљине 200мм. Прве противтенковске ракете су уништавале циљеве на растојању од 500 до 3.000 метара.

9М14П1 „Маљутка“

Војном врху није требало много времена да схвати колико је ово оружје драгоцено, тако да је „Маљутка“ само две године касније већ била у рукама руских војника.

Са друге стране, овај систем је имао и битне недостатке које је требало отклонити у наредним моделима (оружје се толико допало војним стручњацима да су они одмах сагледали потребу за даљим развојем концепције пешадијских противтенковских ракета).

На пример, прве ракете за „Маљутку“ су навођене помоћу даљинског управљача преко жице која је била повезана са ракетом и одмотавала се за њом током лета. Поред тога, за разлику од савремених самонавођених ракета, „Маљутка“ је навођена ручно, а ракете су летеле доста споро тако да је тенк имао времена да се повуче у заклон.

Поврх свега, припрема за испаљивање првих ракета је трајала доста дуго. Војник који рукује оружјем морао је ручно да споји бојеву главу уз ракетни мотор и да рашири бочне стабилизаторе, па тек онда да постави ракету на троножни статив са ког је лансирана. И сам статив је морао да се поставља у борбени положај. Све је то одузимало време које је на првој линији фронта толико драгоцено.

И поред свих недостатака, „Маљутка“ је високо оцењена у СССР-у и још у 45 земаља широм света. Чак је примењена у арапско-израелском конфликту где је током Јомкипурског рата 1973. године онеспособила десетине израелских тенкова.

Како су решавани проблеми овог система?

Крајем 1970-их се појавио нови противтенковски систем „Фагот“. Био је то први преносни лансер са системом полуаутоматског навођења.

Противтенковски ракетни систем  9К111 „Фагот“.

У овом систему су отклоњени сви недостаци „Маљутке“. Војници више нису губили време на монтирање ракете и њено навођење на циљ. Нису морали пазити да тенк не „врдне“ у страну – довољно је било једном навести противтенковско оружје на циљ и притиснути дугме за лансирање ракете, а систем навођења је даље сам пратио лет ракете и кориговао га у зависности од кретања циља.

„Фагот“ је коришћен заједно са моћним пројектилом калибра 135 мм. Ракета је и даље имала кумулативну бојеву главу која је могла да пробије око 800 мм оклопа, а не само 200 мм као у претходном моделу.

Корнет

Савремени противтенковски систем којим је данас наоружана руска пешадија зове се „Корнет“ и користи се од 1998. године. Намењен је за уништавање тенкова и других оклопних циљева, укључујући и оне који имају оклоп који је заштићен средствима динамичке заштите.

„То је специјални вид експлозивног оклопа који својом детонацијом неутралише кумулативно дејство непријатељског пројектила, приликом његовог удара у тело тенка. Последица тога је да тенк остаје читав и посада у њему, тако да може наставити са извршавањем борбених задатака на бојном пољу“, објаснио је за портал Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

„Корнет“ се наводи на циљ и прати га помоћу ласерског снопа. Та околност је омогућила да се направи модификација овог система која погађа брзе ваздушне циљеве (250 метара у секунди) удаљене 10 километара по хоризонтали и 9 километара у висину.

„Најновије модификације ’Корнета’ направљене су по принципу ’испали и заборави’. У системима за навођење последњих модела реализоване су технологије аутоматског препознавања и праћења циљева. Постоји, међутим, један недостатак који сада научници треба да отклоне. Наиме, непријатељ се мора налазити у видном пољу лансера који наводи ракету на циљ од почетка до краја“, истакао је експерт.

Савременим технологијама не сметају неповољне временске прилике. Нове ракете не могу да залутају по киши и магли као што је био случај код система претходне генерације.

Уз све то, систем има читав низ предности у односу на „конкуренцију“, тј. у односу на амерички систем Javelin.

„Разлика је пре свега у цени. Руски ’Корнет’ је десет пута јефтинији од америчког (кошта 20.000, а амерички 200.000 долара). Домет му је већи (10 км, док је домет америчког система 2,5 км). Са друге стране, ’Американац’ је знатно прецизнији и има шири спектар бојевих глава које се могу применити. Према томе, дискусија о томе који систем је бољи може потрајати“, додао је Мураховски.

По његовим речима, сада се у Русији ради на новом систему који ће доћи на смену „Корнету“. Конструктори ће представити своје пројекте током наредних година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“