Како пише агенција „Татар-информ”, палеогенетичари су раније реконструисали геноме ове бактерије на основу остатака из XIV–XVII века, пронађених у неким регионима Европе, укључујући и Лаишево. Затим су анализирали старовековне и средњовековне геноме ове бактерије, пронађене раније.
Укупно су успели да реконструишу 34 генома Јерсиније пестис. Филогенетско стабло, које су истраживачи саставили, показује да је један од два генома пронађених у Татарстану био предак свих осталих. Сматра се да су патогени проистекли из те линије највероватнији изазивачи куге у Швајцарској и Немачкој у XV–XVII веку, у Лондону у XVII веку и у Марсеју у XVIII веку.
Друга пандемија куге, позната као „Црна смрт”, почела је у Европи 1346. године у околини Црног мора и у доњем току Волге. Током прве фазе, која је трајала до 1353. године, умрло је до 50% становника континента.
Прочитајте такође! Генетичари у Русији открили најстарији бацил куге на свету
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
