Како пише агенција „Татар-информ”, палеогенетичари су раније реконструисали геноме ове бактерије на основу остатака из XIV–XVII века, пронађених у неким регионима Европе, укључујући и Лаишево. Затим су анализирали старовековне и средњовековне геноме ове бактерије, пронађене раније.
Укупно су успели да реконструишу 34 генома Јерсиније пестис. Филогенетско стабло, које су истраживачи саставили, показује да је један од два генома пронађених у Татарстану био предак свих осталих. Сматра се да су патогени проистекли из те линије највероватнији изазивачи куге у Швајцарској и Немачкој у XV–XVII веку, у Лондону у XVII веку и у Марсеју у XVIII веку.
Друга пандемија куге, позната као „Црна смрт”, почела је у Европи 1346. године у околини Црног мора и у доњем току Волге. Током прве фазе, која је трајала до 1353. године, умрло је до 50% становника континента.
Прочитајте такође! Генетичари у Русији открили најстарији бацил куге на свету