Шпијунирају ли руски и амерички сателити једни друге у свемиру?

Сателит за размену података.

Сателит за размену података.

Legion Media
„Агенти“ у Земљиној орбити нису могли да разграниче зону одговорности у бескрајном свемиру и због тога умало није избио нови конфликт између Русије и САД.

Америка упозорава да је амерички сателит угрожен од стране руског космичког апарата, саопштио је лист Time позивајући се на начелника команде Космичких снага САД, генерала Џона Рејмонда.

По његовим речима, руски сателити „Космос-2542“ и „Космос-2543“ су се средином јануара 2020. године приближили сателиту USA-245 (познатом и под називом KH-11), једном од кључних елемената орбиталног осматрачког система САД Keyhole/CHRYSTAL.

Американци сматрају да је тај инцидент омогућио Русима да добију снимке америчког сателита и податке о њему за време извиђања „на територији потенцијалног противника“.

The Time не прецизира о којем противнику се ради, али наглашава да овим инцидентом није прекршен ниједан међународни споразум о активностима РФ и САД у Земљиној орбити. Једини споразум који су две земље склопиле по овом питању је Споразум о демилитаризацији космоса, а њега ниједан сателит априори не може да прекрши.

Који сателит се приближио „Американцу“ у свемиру?

Комуникациони сателит

„Космос-2542“ је део такозваног система заштите руске војне орбиталне групације од спољних утицаја.

Избачен је у орбиту 2019. године и сада у режиму реалног времена надзире стање руске апаратуре у космосу.

„Циљна апаратура тих сателита бележи како на космички апарат дејствује космички отпад, електронско и протонско зрачење спољног природног радијацијског појаса Земље, протони и тешке наелектрисане честице, као и сунчеви и галактички зраци“, изјавио је у интервјуу за лист „Радиоэлектронные технологии“ заменик министра одбране РФ Алексеј Криворучко.

Извор у војноиндустријском сектору рекао је за портал Russia Beyond да је сателит „Космос-2542“ заиста само технички апарат и он не обавља космичко осматрање, за разлику од других система које РФ и САД имају у орбити.

Који обавештајни подаци се могу добити са сателита?

Ракета Falcon 9 са десет комуникационих сателита Iridium NEXT за време лансирања на космодрому Ванденберг у Калифорнији.

Један од кључних задатака орбиталног осматрања је хватање телекомуникацијских и интернет сигнала, као и праћење кретања потенцијалног непријатеља у режиму реалног времена, а не осматрање других сателита „које свака страна ионако види са Земље и зна све њихове техничке податке“, нагласио је извор у војноиндустријском сектору који је пожелео да остане анониман.

Сабеседник портала Russia Beyond је као пример навео недавно изведену операцију Руске Федерације у Сирији.

„За време операције у Сирији космички осматрачки сателити су хватали разговоре терориста преко заштићених комуникација и слали их у штаб на дешифровање. Тако је команда добијала информацију о томе у ком рејону се тренутно налазе поједини одреди терориста, какво наоружање и технику поседују и који су им планови“, рекао је поменути извор.

Обавештајној служби преостаје да одвоји „жито од кукоља“, тј. да издвоји податке од виталног значаја, а остало да одбаци.

„Током рада сателит прикупља податке из многих извора у региону. На пример, он снима десетине телефонских комуникација, а такође хвата мноштво СМС и интернет порука. Због тога посао у штабу понекад личи на погон за сортирање, где службеници у гомили отпада оперативно треба да пронађу податке о кретању терориста и пошаљу их својим јединицама како би се избегле жртве међу цивилима“, додао је наш саговорник.

Он је истакао да су сателити само једно од многих средстава за добијање података.

„Заједно са њима ситуацију на подручју борбених дејстава прате и ратни бродови близу обале, осматрачки авиони у ваздуху, станице за прислушкивање на фронту и јединице за специјалне намене у непријатељској позадини помоћу својих мобилних радара“, додао је он.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“