Ракетни систем брзе реакције: "Искандер-М" има застрашујућ потенцијал узвратног удара

Оперативно-тактички системи „Искандер-М“ за време електронских лансирања „квазибалистичких“ ракета на вежбовном полигону.

Оперативно-тактички системи „Искандер-М“ за време електронских лансирања „квазибалистичких“ ракета на вежбовном полигону.

Јуриј Смитјук/TASS

Руски оперативно-тактички комплекс „Искандер-М“ је један од основних система који драматично повећавају одбрамбене способности руске армије.Стандардни борбени комплет „Искандера“ се састоји из две ракете које могу да буду опремљене различитим типовима конвенционалних бојевих глава, али и специјалним типом нуклеарне бојеве главе снаге 50 кт. Основне карактеристике ракета које има у свом арсеналу гарантују брз и страшан контраудар у случају агресије на руску територију.

У питању је мобилни оперативно-тактички систем који се у најкраћем року може реалоцирати у подручја где ће бити изван домета непријатељских офанзивних система. Према непријатељском објекту који је може да буде удаљен 500 километара, његове ракете лете специфичном путањом што драматично усложњава могућност пресретања. Ове ракете непосредно пред удар у циљ избацују лажне мамце тако да непријатељски системи ПРО остају збуљени, тачније не могу да препознају пројектил са правом бојевом главом.

Поред система „Искандер-М“ данас то могу да ураде и далеко моћнији стратешки ракетни системи „Топољ-М“, „Јарс“ и „Сармат“. Више о њима можете сазнати у материјалу портала Russia Beyond.

Од чега се састоји „Искандер“?

Бригадни комплет оперативно-тактичког система „Искандер-М“ се састоји од колоне коју чини 51 возило: 12 самоходних лансера (на сваком по две ракете), 12 логистичких возила за транспорт и пуњење са резервним комплетом ракета, 11 командно-штабних возила, 14 возила за смештај посаде са личним наоружањем, као и возила за техничко опслуживање и допунским комплетом са вежбовним средствима.

Војна вежба посада ракетних система „Искандер-М“ у Централном војном округу.

„Искандер-М“ може да примени различите типове ракета (квазибалистичка/крстарећа) које могу да буду опремљене са чак десет врста врста конвенционалних бојевих глава.

„Међу њима се нпр. налазе касетне бојеве главе које се деле на 54 бојева елемента; разорно-распрскавајуће; пробојне - за уништавање циљева под земљом; термобаричне, укључујући и нуклеарне бојеве главе које се могу инсталирати на типове пројектила које користи ракетни систем ’Искандер’“, рекао је за портал Russia Beyond Дмитриј Литовкин, главни уредник листа „Независимое военное обозрение“.

Саговорник овог руског портала је додао да се поред основне ракете која се налази у наоружању овог система а које су опремљене конвенционалном бојевом главом увећане разорне моћи, налазе и ракете са нуклеарним бојевим главама које за свега неколико минута могу превалити растојања у дужини од 500 километара, и прецизно погодити свој циљ.

„Ракетни систем "Искандер" је управо захваљујући тој могућности брзог "препакивања" један од најубојитијих савремених руских ракетних система“, истакао је експерт.

По његовим речима, постоји варијанта овог система који је опремљена са две крстареће ракете великог домета. Ове ракете осим напада на земаљске циљеве, могу послужити и као ефикасно противбродско оружје.

Где се налази „Искандер“ и какве задатке извршава?

Лансирање балистичких ракета „Искандер-М“.

Батерије оперативно-тактичких система „Искандер-М“ размештене су у Калињинградској и Лењинградској области, на Северном Кавказу и на Криму.

„Испред носа НАТО-у“, како се сликовито изразио експерт.

„Министарство одбране РФ пребацило је ’Искандере’ у Калињинград када су Американци почели да граде у Пољској и Румунији базе за системе ПРО са универзалним лансерима Mk-41 који поред ракета-пресретача могу да примене и офанзивне крстареће ракете BGM-109 Tomahawk, а те ракете лако могу да стигну до свих нуклеарних и ненуклеарних објеката у европском делу Русије. Због тога смо ми морали да нивелишемо ту нову опасност“, рекао је Литовкин.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“