Поред економске помоћи организоване су и значајне испоруке разноврсног оружја и војне технике, између осталог и авионске. Армијама пријатељских земаља су испоручивани ловци МиГ-15, МиГ-17, МиГ-19 и МиГ-21, а такође бомбардери Ил-28 и Ту-16.
„Двадесет осмице“ су биле у арсеналима двадесетак земаља света, док су теже „шеснаестице“, познате у НАТО-у под називом Badger („Јазавац“), поред СССР-а имали само Египат, Ирак и Индонезија.
У земљу древних пирамида ови авиони су стигли 1962. године. Тада су се сврставали међу најмоћније и најмодерније бомбардере. Обука у руковању сложеном техником се одвијала уз интензивну помоћ совјетских стручњака.
Нажалост, скоро тридесет ових авиона је уништено на земљи у јунском рату 1967. године.
Затим су из Совјетског Савеза кренуле нове партије сличне технике, и та техника је касније интензивно коришћена у рату 1973. године. Тада су авионима Ту-16 ракетирани израелски циљеви. Према египатским подацима, овога пута ниједан авион није изгубљен.
Исти бомбардери су коришћени и у кратком, али прилично интензивном конфликту са Либијом у летом 1977. године. И опет је египатска страна демантовала саопштења о уништеним летећим „Јазавцима“.
Током 1970-их је ратно ваздухопловство Египта купило авионе Н-6, кинеску верзију руске „шеснаестице“. Данас су бомбардери совјетске и кинеске производње повучени из употребе. Остали су само музејски експонати.