Могу ли се мамути још срести у дубинама Сибира или ће се тек поново појавити у будућности?

Већи део остатака мамута који су до сада пронађени потиче из Русије, а сваке године пристижу нови налази. Међутим, неки људи верују да нам фосили нису ни потребни да докажу њихово постојање... јер ови рунасти сурлаши још насељавају удаљене пределе.

У једном од најзабаченијих делова Русије, у сибирској тајги, можете прећи на стотине километара а да не сретнете никога. Да ли је могуће да негде у овим пространствима још увек обитавају мамути?

Неки људи у Русији верују да је то могуће. Извесни телевизијски канали који се баве мистеријама истражили су ово питање, док становништво повремено пријављује сусрете са овим древним сурлашима. Према гласинама из 40-их година, војни пилоти су летећи изнад густе тајге у Јакутији приметили мало крдо животиња које су веома подсећале на рунасте мамуте. 1978. године нешто слично се наводно догодило групи људи на реци Индигирка у Јакутији. Они су тврдили да су једног раног јутра видели десетак мамута како мирно пију воду из реке.

Међутим, ова сведочења су само легенде као она о снежном човеку или о чудовишту из Лох Неса, сматра Никита Зимов, руски еколог и директор Плеистоценског парка у Јакутији, пројекта који је посвећен обнови природног станишта мамута: екосистема северних субполарних степа које су се ту налазиле пре више хиљада година. Њихов сан је да мамути поново шетају Земљом. (Што значи да би Зимов најрадије подржао теорију о живим мамутима, када би она уопште била могућа.)

„То је потпуна бесмислица. Мамути у унутрашњости Евроазије су изумрли или их је човек истребио пре 9.000 година. Последњи мамут  је живео на Врангеловом острву све до пре 3.380 година”, објашњава он. „Осим тога, више не постоји неистражена сибирска тајга, током последњих 200-300 година људи су је прешли уздуж и попреко небројено пута.”

Постојбина мамута?

Ако желите да видите најбоље очуване фосиле мамута, Русија је место за вас!

Али зашто је тако? Јер се вечити снег и лед у најсевернијим деловима Русије показао као посебно добар за очување фосила, а како се он постепено топи, ерозија речних обала и други природни фактори откривају остатке изумрлих животиња најпре локалним становницима, а затим и научницима.

Према подацима из Музеја мамута у Јакутску, 75% налаза остатака мамута и других животиња из тог периода са очуваним меким ткивом налазе се у Јакутији.

„Мамути су насељавали појас од савремене Шпаније до Канаде [тада су Евроазија и Северна Америка биле повезане]. Не можемо рећи где су настали као врста, али већи део њиховог станишта налазио се на територији данашње Русије. Зато не би било погрешно да Русију назовемо постојбином мамута”, сматра Зимов.

Међутим, по његовом мишљењу, број налаза у Русији не указује на то да се ту налазила највећа популација мамута на планети. То само значи да су на том месту њихови остаци много боље очувани захваљујући вечитом снегу и леду. „Густина популације мамута можда је, на пример, била већа на територији данашње Шпаније”, верује овај стручњак.

Клонирање мамута

Идеја да се мамути поврате из мртвих изгледа веома примамљиво, али изгледа да руски научници нису посебно укључени у ову сферу генетских истраживања, упркос толиком броју замрзнутих ДНК узорака који су пронађени у Русији. 

 

По мишљењу Зимова, постоје три главна тима која се тренутно највише баве овим питањем: један предводи Џорџ Черч на Харварду, а друга два су из Јапана и Јужне Кореје. Сви они истражују овај проблем од средине 90-их.

„Наши научници из Музеја мамута у Јакутску такође учествују у овим истраживањима, али њихов део посла је углавном проналажење генетског материјала и његово пребацивање у лабораторије у Јапану и Кореји”, објашњава Зимов, додајући да се руска генетика као наука није развијала тако брзо као у неким другим земљама.

Он додаје да се у медијима много више говори о клонирању мамута него што се може поткрепити доказима о ефикасности ових подухвата. „Лично би ми било веома драго да видим мамуте у Плеистоценском парку. Али засад се то може упоредити са чудом”, закључује он.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“