Од Гагарина до данас: Развој руског свемирског одела (ФОТО)

Од двоструке гумиране тканине до скафандера са вратима на леђима као код фрижидера – ево у чему су током година Руси одлазили у свемир.

Први човек у историји човечанства одлази у свемир. Како би га требало обући за тако опасно путовање? Пре скоро 60 година совјетски стручњаци су озбиљно мислили да би Јуриј Гагарин могао у свемир да крене без икаквог скафандера, само у обичном термо оделу!

И да се у последњем тренутку у расправу није умешао главни совјетски конструктор Сергеј Корољов, можда би тако и било. Али први скафандер на свету ипак се тада појавио, а космичка мода је затим прошла кроз неколико фаза.

Први 

Пас у скафандеру

Направити скафандер за човека није било исто што и направити га за животиње, односно за псе, које су 50-их година Совјети више пута слали у свемир. Прототип за први скафандер на свету за лет у космос под називом СК-1 (у њему је био Гагарин) било је одело за пилоте ловца Су-9 „Воркута”. У потпуности је прерађен само шлем, у који је уграђен сензор за притисак. Ако би притисак почео нагло да пада, механизам би аутоматски затворио провидан визир.

СК-1

Овај скафандер је по типу спасилачки за случај несреће. Космонаути га носе током полетања и слетања, као резервну копију свих система за одржавање животних функција, за случај да се летелица поквари или да пилот мора да се катапултира. Први совјетски скафандери шивени су по мери изабраних космонаута, Гагарина и двојице његових дублера, и у случају, на пример, да се кабина дехерметизује, могао је да их одржи у животу током 5 сати. Узгред буди речено, већ у првом скафандеру био је предвиђен уређај за асенизацију, тако да се није морао скидати ради вршења нужде.

Jуриj Гагарин у CK-1

Конструктори су још тада знали да се космичка експанзија не завршава границама брода и да је потребан и потпуно нов тип скафандера: аутономан, погодан за излазак човека у отворени свемир, који би вршио функцију малог космичког брода. Такав је био „Беркут”. 

У чему се излази у космос 

„Беркут”

За разлику од  СК-1, „Беркут” је имао двоструки херметички омотач и ранац са боцама са кисеоником. Међутим, такође је прављен за конкретну особу и, што је много горе, није био довољно покретљив. Када је Алексеј Леонов извео своју историјску шетњу по отвореном свемиру, његов скафандер се због разлике у притиску споља и унутра практично није савијао и, осим тога, надуо се тако се рукав продужио и рукавице делимично спале са прстију. Како би се вратио у брод, космонаут је морао да смањи притисак кисеоника у скафандеру, доводећи себе у ризик од декомпресије. А још и пре него што је изашао у отворени космос скафандер је изнутра био потпуно мокар од зноја и кондензата, јер температурни режим није био добро регулисан.

Леонов у „Беркуту”, 18. марта 1965.

Совјетски космонаути су се притом такође припремали за лет на Месец. У ту сврху пројектован је „Кречет”. Био је то получврст скафандер са вратима на леђима. Космонаут, наиме, није требало да га облачи, као у случају америчког модела EMU за мисију „Аполо-16”, него да буквално уђе у њега. Скафандер је имао специјалан систем ужади помоћу које је за собом било могуће затворити вратанца. И мада „Кречет” није никад стигао до Месеца, његови елементи су коришћени при изради каснијих модела за отворени космос.

„Кречет”

После „Беркута” следећа генерацију скафандера био је „Јастреб”. И он је био намењен за излазак у отворени космос и подсећао је на „Беркут”, али се користио на новом космичком броду „Сојуз”, који је почео летове 1967. године. Међутим, „Јастреб” је само једном коришћен у пракси.

„Јастреб”

Ради се о томе да је извесно кратко време Совјетски Савез ипак слао космонауте у орбиталну станицу без скафандера за случај несреће. СК-1 се није користио од 1964. године, „Јастреб” није био намењен за полетање и слетање, а конструкција тадашње серије „Сојуза” није чак ни предвиђала скафандере за посаду. 1971. године дошло је до трагедије: приликом слетања на Земљу кабина се дехерметизовала и сва тројица космонаута, који нису носили скафандере, изгубили су животе. Било је очигледно да су спасилачки скафандери за случај несреће неопходни, па је почело убрзано пројектовање „Сокола”. Од 1973. године па све до данас космонаути су, одлазећи у космос у „Сојузима”, увек користили скафандере „Соко”.

Одело за одлазак у орбиту

„Соко”

За све варијанте „Сокола” увек су постављани најстрожи захтеви када се ради о покретљивости и чврстини. На пример, регулатор притиска био је померен на груди, како би космонаут у сваком тренутку могао мало да снизи притисак и постане покретљивији. Шлем код „Сокола” је направљен од метала (чиме се руски конструктори до данас веома поносе, сматрајући да нови пластични шлем компаније „Спејс Екс”, направљен на 3D-принтеру, не може по чврстини да се упореди са њим). Осим тога, систем ужади скафандера има за циљ да се приликом дехерметизације скафандер не надује, рукави не продуже и врхови прстију се не одвоје од рукавица (како се десило Леонову). 

Посада „Сојуза” у „Соколима”

Што се тиче „Јастреба”, који је само једном боравио у космосу, за њега је већ направљена савршенија замена: скафандер „Орлан”. 

Тежак 115 килограма! 

„Орлан”

„Орлан” је највећи и најимпресивнији скафандер који данас имају Руси. Његов главни задатак је да заштити космонаута у отвореном космосу од микрометеора и радијације. Чврст и вишеслојан, али веома тежак, „Орлан ”има чак 115 килограма! Наравно, није намењен за ходање, јер изван космичке станице космонаути раде углавном рукама. Али чак ни то није лако.

„Орлан” у космосу

Овај получврсти скафандер направљен је баш на основу „Кречета” намењеног за мисију на Месец. Зато се његов задњи део, налик на ранац, такође отвара као врата на фрижидеру. За разлику од „Кречета”, „Орлани” су универзални. Њихове ногавице и рукави се прилагођавају висини космонаута. Температурни режим у скафандеру се такође регулише, а у њему космонаут може да проведе до 7 сати независно од опреме Међународне космичке станице.

„Орлан” је први пут изашао у отворени свемир 1977. године и до данас се у различитим модификацијама користи на Међународној космичкој станици.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“