Када је на полуострву Јамал у дивљини Сибира 2013. године откривена џиновска рупа, која из ваздуха изгледа као пут до средишта Земље, спекулацијама није било краја. Људи су ову мистериозну појаву приписивали тајним активностима војске, тумачили га као последицу пада метеорита, па чак и као траг од слетања ванземаљаца на Земљу.
Мада се, за разлику локалних мештана, научници нису залетали за изјавама о паранормалном или ванземаљском узроку настанка рупа, били су ипак збуњени.
Јевгениј Чувилин, водећи истраживач Центра за експлоатацију карбонских горива Института за науку и технологију „Сколковоˮ, управо је завршио експедицију која је имала за циљ да премери новонасталу рупу у сибирском вечитом леду.
Нова рупа, која је случајно откривена у лето 2020. године, дубока је 30 метара и широка 20.
Научници користе сателитске снимке како би грубо проценили број оваквих рупа у овом крају. „Професор Василиј Богојављенски [са Института за нафту и гас Руске академије наука], који користи сателитске снимке за статистичку процену, сматра да је новооткривени кратер седамнаести по редуˮ, каже Чувилин.
Научници уопштено знају како рупе настају. Ови кратери се формирају када значајна количина метана испуни огромне природне шупљине испод земљине површине и оне експлодирају због залутале искре настале у трењу између стена.
Сматра се такође да климатске промене доприносе све већем броју експлозија у рејону, каже научник. Како просечна температура у региону расте, слој пермафроста није тако стабилан као некада и на неким местима попушта под притиском који долази из унутрашњости Земље. Површина Земље се деформише када под овим притиском настаје узвишење, а онда изненадна експлозија ослобађа велику количину енергије која разара површински слој.
Мада научници генерално разумеју како овај процес функционише, тешко им је да предвиде будуће експлозије, што би у будућности могло да представља проблем. Иако је рејон у којем се експлозије дешавају претежно ненасељен, у њему се налазе мања насеља и бројна инфраструктура за вађење гаса.
Наука разматра могућност да будуће експлозије предвиди путем уочавања сигнала у околини. „Научници који су проучавали сателитске снимке открили су да се пре настанка кратера формира узвишење које брзо расте. Оно расте све док одређени показатељи не достигну критичку вредност, када експлодира. То се углавном дешава у тешко доступним рејонима и процес није у потпуности доступан посматрањуˮ, каже Чувилин.
Научници засад желе да сакупе још узорака тла и тестирају их како би поткрепили постојеће тумачење појаве. Процес отежава то што се кратери брзо претварају у језера, јер их подземне воде испуне после експлозије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
