Које системе наоружања руска армија добија у 2021. години

Вишенаменски ловац пете генерације Су-57 у 929-ом Државном центру за тестирање летова Министарства одбране РФ „Чкалов“ у Ахтубинску.

Вишенаменски ловац пете генерације Су-57 у 929-ом Државном центру за тестирање летова Министарства одбране РФ „Чкалов“ у Ахтубинску.

Андреј Катајев/Sputnik
У арсеналу Оружаних снага РФ ове године ће се појавити 4.700 нових примерака оружја које долази на смену застарелим системима наоружања.

Две трећине војног буџета у 2021. години Русија планира да потроши за набавку и поправку војне технике. До краја године сви родови војске – ратно ваздухопловство, ратна морнарица и копнене трупе – добиће 4.700 јединица наоружања и логистичких система.

Овде ћемо размотрити најзначајније међу њима.

Нуклеарно оружје

Интерконтинентална балистичка ракета стратешког сисема „Авангард“ приликом спуштања у лансирни силос, Оренбуршка област.

Руска армија ће 2021. године добити 13 интерконтиненталних балистичких ракетних система РС-24 „Јарс“ и хиперзвучни „Авангард“. Ови системи ће бити размештени у Козељску, Јасном, Ужуру, Новосибирску, Јошкар-Оли и Оренбуршкој области (1.300 километара западно од Москве).

Руска армија планира да модернизује шест лансирних ракетних силоса и прилагоди их за лансирање хиперзвучних ракета „Авангард“.

Треба истаћи да је у текућој години планирана модернизација система за тестирање интерконтиненталних балистичких ракета „Сармат“. Више о овом оружју „судњег дана“ можете пронаћи у овом чланку портала Russia Beyond.

Ратна морнарица РФ

Стратешка подморница „Кнез Владимир“ пројекта 955А „Бореј-А“ у главној подморничкој бази Северне флоте, Гаџијево.

Руска флота ће добити велики број бродова и подморница. Добиће конкретно две подморнице пројекта 955А „Бореј-А“ са балистичким ракетама „Булава“ и једну подморницу пројекта 885М „Јасен-М“. Узгред, у складу са важећим државним програмом набавке оружја до 2027. године планирано је да армија добије 14 подморница пројеката „Бореј-А“ и „Јасен-М“.

Ратна морнарица ће ове године добити и 6 бродова, 22 моторна чамца и помоћна пловила. Међу њима ће бити и једна фрегата пројекта 22350 „Адмирал Головко“ и две корвете пројекта 20380 „Ретивый“ (Жустар) и „Резкий“ (Оштар). Поред тога, требало би да флота добије и један миноловац пројекта 12700 „Александрит“ који носи назив „Јаков Баљајев“.

Ратно ваздухопловство

Вишенаменски ловац пете генерације Су-57 у 929-ом Државном центру за тестирање летова Министарства одбране РФ „Чкалов“ у Ахтубинску.

Ове године ће Ратно ваздухопловств РФ увести у експлоатацију 100 авиона и хеликоптера.

Произвођачи ће 2021. године испоручити оружаним снагама четири најновија вишенаменска ловца пете генерације Су-57. До краја 2024. године руска армија ће имати 22, а до 2028. године 76 оваквих авиона.

Поред тога, руска армија ће до краја 2021. године добити низ модернизованих бомбардера Су-34.

Оружаним снагама ће бити испоручено 10 транспортних хеликоптера Ми-8АМТШ-ВН, као и борбене хеликоптере Ми-28НМ који се примењују у борби против терориста у Сирији од првог дана руске војне кампање.

Према саопштењима руских медија, ова летелица је добила нови мотор и авионику (управљачки кокпит) која има савршени систем за откривање циљева и нишањење, као и могућност интеракције са дроновима. За овај хеликоптер је направљена нова ракета домета 25 километара. Планирано је да до 2027. године армија добије 98 хеликоптера Ми-28НМ.

Копнене трупе

Т-72Б3М

Копнене трупе ће добити преко 400 јединица оклопне технике, укључујући најновије тенкове Т-72Б3М, Т-80БВМ и Т-90М „Прорыв“ (Пробој), борбена возила пешадије БМП-3 и модернизована возила пешадије БМП-2 са борбеним модулом „Бережок“, као и оклопне транспортере БТР-82А.

Пешадијски пукови у Московској области добиће преко 200 тенкова и возила БТР и БМП, као и БМП „Терминатор“, возила за пружање подршке тенковима (БМПТ) и инжењеријска возила. У ову партију би требало да уђу и тенкови Т-14 „Армата“.

Поред тога, снаге радијационе, хемијске и биолошке заштите (РХБЗ) ће добити модернизовани вишецевни бацач ракета ТОС-1А „Солнцепек“. По речима произвођача, модернизована верзија има већи домет и већу прецизност, док је цена пројектила мања.

Како је саопштено, копнене трупе ће добити и артиљеријска оруђа „Коалиција-СВ“ калибра 152 милиметра, али се њихов број засада држи у тајности.

Јединице противваздухопловне одбране

Зенитни ракетни систем С-400 „Тријумф“ у механизованој колони јединица Западног војног округа на проби параде поводом 75. годишњице Победе у Великом отаџбинском рату на војном полигону у Горелову, Лењинградска област.

Руска армија ће у 2021. години добити два пуковска комплета зенитних ракетних система С-400 „Тријумф“ и 18 зенитних ракетних система „Панцир-С“. У Министарству одбране је такође саопштено да је за ову годину планирано окончање тестирања најновијег зенитног ракетног система С-500 „Прометеј“ и његово увођење у арсенал Оружаних снага РФ.

До краја године треба да буде завршена изградња Вороњешке радарске станице високе оперативне готовости у Воркути.

Анализа набавки

Набавка војне опреме у овој години је регулисана дугорочним програмом снабдевања армије који ће трајати до 2027. године. Министарство одбране сваке године добија 2,5 билиона рубаља (око 350 милијарди долара) за обнављање арсенала.

„Приликом набавке војне технике Русија највећу пажњу посвећује најновијим средствима нуклеарног одвраћања. Наш главни циљ је да не дозволимо потенцијалним непријатељима да нападну нашу земљу, јер поседовање овог оружја приморава свакога да двапут размисли пре него што одлучи да угрози нашу земљу“, рекао је Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

По његовим речима, Русија планира да до средине 2020-их у потпуности обнови свој нуклеарни арсенал.

„Наш други задатак је да добијемо најновије и најмодерније системе ПВО за заштиту наше огромне територије од напада из ваздуха. Рад на систему С-500 ’Прометеј’ ближи се крају и већ крајем 2021. године на маневрима ће бити демонстрирани први лансери ове серије“, рекао је он.

Мураховски је додао да је набавка најновијих средстава за нуклеарно одвраћање и високотехнолошких система ПВО главни циљ Министарства одбране Русије и руске армије у овој години и у наредним годинама. Модернизација других система наоружања је такође веома важна, али не толико као нуклеарно наоружање и средства ПВО.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“