Како изгледа чувени „Урал“, најпопуларнији совјетски мотоцикл?

Председник Русије Владимир Путин на међународном бајк-шоу „Сенка Вавилона“ у организацији мотоклуба „Ноћни вукови“ у Севастопољу за воланом мотоцикла „Урал“.

Председник Русије Владимир Путин на међународном бајк-шоу „Сенка Вавилона“ у организацији мотоклуба „Ноћни вукови“ у Севастопољу за воланом мотоцикла „Урал“.

Алексеј Дружињин/Sputnik
Мала фабрика, удаљена 1.500 км од Москве свакога дана произведе 5-6 мотоцикала са приколицом у којима се затим возикају, између осталих, познате личности попут Бреда Пита и Стивена Тајлера. Утолико је чудније што ови мотоцикли нису толико популарни у самој Русији. Ево зашто је то тако.

Негде у Калифорнији крупан мушкарац са брадом вози јаркоцрвени мотоцикл који изгледа као да је скинут са екрана неког романтичног старинског филма. А у приколици мотоцикла седи Грејси без кациге али са скијашким наочарима. Грејси има већ 8 година и мирно седи у приколици.

„Шта кажеш Грејси, да мало полетимо?“, пита човек и убрзо затим неколико секунди вози само на два бочна точка. Грејси је у првом тренутку уплашена, а већ након пар секунди веома срећна.

Тако се аустралијски овчар, куја Грејси, вози у „Уралу“, најпознатијем руском мотоциклу на свету.

Војни мотоцикл за време кризе

Житељи Ирбита, градића у Свердловској области, основаног 1631. године увек су имали чиме да се забаве. Практично од самог оснивања у граду су се одржавали вашари. Током 1930-их Ирбит, дотада трговачки град, постаје индустријски центар. Најпре је у њему подигнут комбинат за прераду дијатомита и производњу цигле, а касније фабрика машина за вађење тресета.

Производња руских мотоцикала „Урал“ у Ирбитској фабрици мотоцикала.

За време Великог отаџбинског рата у Ирбит је из Москве евакуисана фабрика мотоцикала. Смештена је на територији пиваре.

„Први ешелон је стигао 21. новембра 1941, а већ 25. фебруара из Ирбита је кренуо први ешелон са мотоциклима“, рекао је директор Ирбитског државног музеја мотоцикала у интервјуу за ТАСС. Током рата је у Ирбиту произведено преко 9.000 мотоцикала. У почетку их је користила војска и тај модел се звао М-72. Назив „Урал“ се појавио тек 1962. године у част великог географског региона Русије. Управо под тим називом је овај мотоцикл постао препознатљив у Совјетском Савезу и изван њега.

Радник у хали за склапање мотоцикала „Урал“. Ирбитска фабрика мотоцикала.

Пре фамозних 1990-их фабрика је успешно годишње производила 130.000 мотоцикала за потребе совјетских грађана. У њој је било запослено око 10.000 људи. После распада Совјетског Савеза је наступила криза, фабрика је неколико пута мењала назив да би почетком 21. века потпуно банкротирала.

„Каха (Каха Бендукидзе, бивши власник фабрике, коју је купио 1998. године – ред.) одлучио је да прода погоне, а једини заинтересовани смо били ми, тадашњи топ-менаџери фабрике, тј. ја и моје колеге Вадим Трјапичкин и Дмитриј Лебедински“, рекао је у интервјуу за Afisha Daily Иља Хаит, један од садашњих сувласника фабрике.

„Урал“ за извоз

Нови власници су 2006. године покренули производњу и исте године направили 1.755 мотоцикала, и то искључиво за извоз у Јапан, САД, Европу, Канаду и Аустралију.

„Одмах смо схватили да руско тржиште није нарочито перспективно за овакве бајкове, па смо одлучили да се такмичимо са светским брендовима. У ту свху смо морали практично у потпуности да изменимо процес производње. На савременом ’Уралу’ нема ниједног дела са старог мотоцикла. Све је усклађено са стандардима на страним тржиштима“, објашњава Хаит.

У фабрици се производе делови приколице, шасија и мотор, каже извшни директор Ирбитске фабрике мотоцикала Владимир Курмачов. Кочнице, зупчанике мењача и остало набављамо у иностранству.

Данас фабрика има 150 радника. Они по наруџбини дневно склапају по 5-6 мотоцикала.

Урал Сити 2021

Фабрика прави два класична модела: „Урал Сити“ и Gear Up.

Урал GEAR UP 2021

Поред тога, компанија сваке године избацује лимитиране колекције својих мотоцикала, нпр. „Урал“ боје Бајкалског језера или пустињских боја, и мотоцикле у сарадњи са брендом Yamal.

URAL BAIKAL LE, ограниченог тиража из 2017.

Модел „Сити“ има мотор од 745 кубика и 41 кс. Са једним резервоаром може да пређе 260 км, а максимална препоручена брзина је 110 км/ч. Мотоцикл има погон на задњи точак.

Gear Up има готово идентичне параметре изузев величине точкова (точкови на моделу „Сити“ су 18 инча, а на моделу Gear Up 19 инча). Али сматра се да је овај модел водећи јер је то једини мотоцикл на свету са погоном на оба точка. По жељи купца може се још приликом фабричког склапања подесити да приколица такође има погон, и то је онда идеална варијанта за вожњу изван путева.

„Сити“ кошта 821.000 рубаља (10.800 долара), а Gear Up 962.000 рубаља (12.700 долара).

Светска популарност

URAL BAIKAL LE, ограниченог тиража из 2017.

У Русији „Урал“ има 4 дилера, а у САД педесетак. Папараци су 2010. године успели да сниме глумца Бреда Пита и солисту рок бенда Aerosmith Стивена Тајлера на својим „Уралима“.

По речима Владимира Курмачова два мотоцикла, један са приколицом и један без ње поседује Јуан Макгрегор који је глумио у „Ратовима звезда“.

„99% наших мотоцикала се извози. Прошле (2019. – ред) године смо у Русији продали свега 45 машина. У просеку годишње произведемо 1.200 машина“, каже Курмачов.

URAL YAMAL LE

По његовом мишљењу, руски бајк је популаран захваљујући необичном дизајну који се не сме мењати ни по коју цену.

„Ако се на изложби мотоцикала у Милану, која се одржава једном у две године, <...> уклоне логотипи са мотоцикала, човек који се не разуме много тешко ће препознати марку, а ’Урал’ је препознатљив“, изјавио је Курмачов још 2017. године у интервјуу за ТВ канал „Россия 24“.

У иностранству је „Урал“ популаран управо захваљујући приколици, а она се по потреби може и скинути, каже сувласник компаније Иља Хаит.

„Просечан узраст власника наших мотоцикала је сада 50-53 године. Најчешће га купују већ искусни бајкери који су открили јединствено превозно средство као што је мотоцикл са приколицом. ’Урал’ подразумева специфичан однос бајкера и путника. То је вожња коју човек дели са неким“, објашњава Хаит.

У Русији овај мотоцикл није толико популаран, пре свега због високе цене, а такође и због тога што има много поклоника ранијих, совјетских „Урала“, а они се противе било каквим модификацијама, сматра Хаит.

Поред свега реченог, „Урал“ се лако прилагођава свачијим потребама. По Хаитовим речима, у Паризу и Барселони на овим мотоциклима се изводе туристичке екскурзије, у њима љубитељи сурфовања превозе своје даске и камп опрему, а један кафе-бар у Санкт Петербургу је наручио мотоцикл да им служи као покретна еспресо станица – да точе кафу директно на бајку.

Судећи по званичном налогу „Урала“ на Инстаграму, овај бајк савлађује планинске превоје, кањоне и пустиње, да и не говоримо о неравном терену изван путева и о путевима покривеним снегом. Добра проходност у свим околностима је такође разлог зашто су Американци спремни да плате за овај мотоцикл 10.000 и више долара, сматра 80-годишњи Џин Лангфорд , један од првих дилера „Урала“ у САД.

„’Урал’ се може возити и зими и лети, и изван путева. Приколица се може користити за превоз терета или да се у њој возе деца или кућни љубимци. Тако се испоставља да је ’Урал’ идеално превозно средство за авантуре које се ретко виђа“, преноси Џиново мишљење USA Really.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“