Шта нисте знали о власнику „Телеграма“ Павлу Дурову (из новог документарног филма о њему)

AOP.Press/Corbis via Getty Images; Родион Чепељ/Kion Originals, 2021.
Аутор документарног филма „Дуров“ поразговарао је са Павловим познаницима и колегама и сазнао нове детаље о оснивачу друштвене мреже „ВКонтакте“ и месинџера Telegram. Неки од тих података се први пут појављују у јавности.

Филм „Дуров“ приказан је на Међународном московском фестивалу. То је документарно остварење Родиона Чепеља посвећено кључним фазама живота ИТ милијардера Павла Дурова који је емигрирао из Русије.

Много од тога што је показано у биографском филму раније је већ описано у другим Дуровљевим биографијама – његово студирање на филолошком факултету, односи са вршњацима током студија, стварање затворене мреже за студенте која ће касније постати најпопуларнија друштвена мрежа у Русији, губитак контроле над том мрежом, свађа са партнерима, конфликт са руским властима, емиграција и неуспешно покретање фамозне блокчејн платформе TON (Telegram Open Network).

Поред свега овога у филму има и нових открића, тј. података који су постали познати из разговора са Дуровљевим колегама, познаницима, вршњацима и наставницима. Лично Дуров већ годинама не даје интервјуе и одбија комуникацију са новинарима.

Чепељев филм није изузетак. У њему је Дуров присутан само на архивским снимцима: „Павел толико не жели да се асоцира са Русијом да није пристао ни да учествује у сценама овог филма који је снимљен за руски аудиторијум“, рекао је редитељ. Чепељ је средином априла посетио Дурова у Дубаију да му покаже филм како му не би „нанео неку штету“ објављивањем појединих података. „Павел је потпуно прихватио оно што је видео, чак и поред тога што су поменуте ствари које он сам о себи не прича“, каже Чепељ.

Филм „Дуров“ може се већ одгледати у онлајн биоскопу Kion, али само на руском језику. Ми смо овде сабрали оно што је најзанимљивије.

1. Сам је за себе још у школи рекао да је он „интернет тотем“

По обичају, после матурске вечери сви матуранти су одлазили код разредног старешине на чај да се опросте и да кажу пред камером како себе виде кроз десет година.

Георгиј Медников

„Павел је то дуго избегавао, а онда су га приморали и рекли му: ’Сед и причај’. Он је промрмљао нешто неразумљиво и рекао: ’Ја ћу бити интернет тотем’. То је нека невероватна комбинација речи, нико није обратио пажњу, а ја сам запамтио и фасцинантно је што је он то заиста постигао“, рекао је Дуровљев наставник Георгиј Медњиков.

2. Био је ожењен, има двоје деце

Са својом супругом Дарјом Бондаренко Дуров се упознао у студентским данима. Она је студирала на истом универзитету и бавила се информативним радом у Студентском савету. „[Студентски] лист се звао ’Студењ’. Даша је била главни уредник“, каже Дуровљев вршњак Максим Петренчук.

Дарја Бондаренко

Дарја је „била класичан тип руске девојке са некако руским цртама лица и великим лепим руским грудима“. По његовим речима, једном је обукла хаљину са деколтеом, пришла Дурову и рекла му: ’Павле Валерјевичу, ви сте тако генијалан, талентован и предиван човек. Да ли бисте били љубазни да ми дате интервју’. А поред тога, замолила га је да уклони Петренчука са дужности модератора студентског форума, јер овај „покреће спорна питања“ и „прича о предавачима“.

„Павел Валерјевич ми је без много размишљања написао: ’Максиме, данашња времена су таква да је партија одлучила да те уклони са те функције’“, сећа се Петренчук, и додаје да се Дуров опходио са Дарјом пред другим студентима тако као да жели рећи: „Погледајте, ово сам ја, и ја имам девојку“: „И ту се код Дурова испољила некаква надменост. А са друге стране се видело да он много брине о томе шта окружење мисли о њему“.

У филму се наводи да је Павел био у браку са Дарјом и да имају двоје деце, а сада су разведени.

3. Компликовани односи са вршњацима у школи

По речима школског наставника Медњикова, Павел се издвајао у разреду. „Имао је низ особина које се нису свим вршњацима допадале. Са једним делом одељења је имао компликоване односе. Њему је сметало како га третирају, имао је високо развијено славољубље“. У гимназији где је на једно место конкурисало 7-8 кандидата он је хтео да има најбоље оцене, али то није било могуће из свих предмета због крајње обимног градива у тој школској установи, и зато је, по речима аутора филма, Дуров преписивао где је то било изводљиво. У школском матурантском албуму нема Дуровљеве фотографије. „Очигледно је човек био болесно осетљив када је реч о приватности“, претпоставља Павлов вршњак Дмитриј Миронов.

4. Правио се „мачо“ у циљу развијања пројекта

У првим годинама постојања друштвене групе „ВКонтакте“ познаници су почели да примећују код Дурова „занимљиве особине“. „Он је стално у своје пријатеље додавао стриптизете и некакве девојке из пословне пратње. Покушавао је да створи имиџ некаквог мачоа. Посебно је истицао да се креће у IT круговима и да је окружен програмерима. А тада је програмер био као обичан ботаничар. И тај ботаничар је у одређеном тренутку стекао представу о Дурову као привлачној личности окруженој нимфама, па је и сам пожелео да своје таленте и идеје посвети друштвеној мрежи ’ВКонтакте’“, прича Петренчук.

5. Одлучио је да емигрира када му је на кућну адресу дошла специјална полиција

Почетком децембра 2011. године после парламентарних избора у Русији почели су масовни протести. Митинзи су се углавном организовали и координирали преко затворених опозиционих група на друштвеној мрежи „ВКонтакте“. Федерална служба безбедности је замолила администрацију друштвене мреже да блокира те групе али је Дуров одбио да то учини.

Због тога су 11. децембра припадници специјалне полицијске јединице ОМОН закуцали на врата Дуровљевог стана у Санкт Петербургу. У филму нису наведени детаљи ове посете, али се тврди да је управо у том тренутку Павел одлучио да неће радити у друштвеној мрежи „ВКонтакте“ и неће живети у Русији. Истога дана је почео да размишља о потреби да има безбедан канал за комуникацију са старијим братом Николајем, једним од главних програмера друштвене мреже „ВКонтакте“. Три године касније Дуров ће заиста напустити компанију, отићи из Русије и покренути Telegram.

6. Блокчејн пројекат TON – братовљева идеја

Николај Дуров је још затворенији од свога чувеног брата. Он никада није комуницирао са медијима. „Николајева улога је била једна од кључних, можда и кључна. Он је идеолог тог блокчејна. Он је у великој мери заразио Павла том идејом“, испричао је потпредседник месинџера Telegram Иља Перекопски.

По његовим речима, „сви светски инвеститори“ хтели су да улажу у TON. „Задатак није био чак ни да се прикупи новац него да се изаберу они од којих ће се новац узети“, рекао је он. У октобру 2019. године Комисија за хартије од вредности и берзе САД (SEC) поднела је тужбу против месинџера Telegram, што је означило крај пројекта TON, иако је већ све било спремно да се пројекат покрене. У филму Павел Черкашин, инвеститор ризичног капитала који је уложио новац у покретање блокчејна TON, каже да је то била намештаљка и да је наводно новац отишао на лично промовисање Павла Дурова. Он је екипу Telegrama окарактерисао као врхунске преваранте. Перекопски тврди да је ствар у томе што надзорна служба једноставно није делила њихове погледе на свет.

7. Блокада Telegrama у Русији коштала је Дурова 75.000 долара на сат

1. мај 2018. Икона оснивача Телеграма Павла Дурова коју држи учесник првомајских монстрација омладинског перформанса на Марсовом пољу у Санкт Петербургу.

Федерална служба за надзор у сфери телекомуникација, информационих технологија и медија „Роскомнадзор“ почела је 2018. године да блокира Telegram на територији Русије. Узрок је био одбијање руководства овог сервиса да кључеве за дешифровање порука својих корисника стави на располагање специјалним службама, као што то захтевају руски закони. Да би избегао ова ограничења месинџер је енормно увећао број IP адреса (њих су провајдери покушавали да блокирају) са 8.000 на 15,5 милиона. Изнајмљивање једне IP адресе коштало је 0,05 долара на сат. Испада да је компанија трошила на то 75.000 долара на сат, израчунао је бивши портпарол „Роскомнадзора“ Владимир Ампелонски.

8. Хтео је да оснује прву приватну школу у Русији

На прослави годишњице матуре 2011. године Дуров је предложио Георгију Медњикову да отвори „прву праву приватну школу“ у Русији. „Мени су деца засад мала али негде ће морати да иду у школу. Ја желим да направим веома добру школу, сличну оној у коју сам ја ишао, и хоћу да та школа не узима ниједну копејку од државе и родитеља. Хоћу да то буде прва и можда једина права приватна школа у овој земљи. Школа која има савет директора и депозит од чијих процената се издржава“, прича Павлов учитељ. Међутим, после тога је Дуров имао „веома озбиљних проблема“, тако да се од пројекта одустало.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“