Руска армија одавно тражи нову ефикасну пешадијску снајперку којом ће заменити застарели модел СВД направљен још током 1960-их. Постоји читав низ потенцијалних кандидата за „нову снајперску еру“. Међу њима су снајперска пушка Чукавина (СВЧ) концерна „Калашњиков“, Орсис Т-5000, ДВЛ-10 компаније Lobaev Arms и полуаутоматска снајперска пушка СК-16 која се недавно појавила и знатно се разликује од својих ривала.
То је оружје са модуларном конструкцијом која омогућава да се у току оружаног окршаја промени калибар. Пушка се подешава „према кориснику и у складу са задацима“ непосредно на бојном пољу. Војник брзо може да замени цев, па чак и да промени калибар, и да тако повећа борбену моћ у складу са тренутним потребама.
СК-16 има нишан постављен на челичну Пикатинијеву шину која служи и за причвршћивање цеви и механизма затварача. Слично решење је примењено и у моделу АКВ-521 (о њему читајте у овом чланку портала Russia Beyond). Да би се „у пољским условима“ променио калибар није потребно поново опалити.
„Ова функција омогућава да се у току борбе на лицу места знатно повећа или смањи борбена моћ оружја. Пушка може имати калибар .308 Win или надограђени калибар .338 LM. Тиме је омогућено да се повећа (или смањи) даљина гађања од 600 до 1.800 метара. Тако су добијене две пушке у једној“, рекао је за Russia Beyond Иван Крудрјашов, бивши снајпериста спецназа.
Снајперистима у руској армији биће занимљиво што полуаутоматски модел СК-16 дејствује по аутоматском принципу.
На овом оружју цев је причвршћена само за нишанску шину тако да ни предњи рукохват ни гасни механизам не утичу на њу приликом паљбе. Код модела СК-16 скупљач притиска за аутоматско дејство долази после система за ослобађање барутних гасова и самим тим се потпуно отклања вибрација цеви приликом кретања метка кроз њу.
Рукохват не прати носач затварача приликом паљбе, али у случају заглављивања метка омогућава да се он безбедно фиксира и избаци.
Следећа функција је отвор за избацивање чаура и са десне и са леве стране са регулатором правца избацивања чаура. Са овом функцијом је далеко лакше отварати ватру из затворених просторија као што су аутомобили или прозорско окно. Ова опција је поготово драгоцена за леворуке снајперисте.
Најупадљивија карактеристика конструкције је враћање цеви и сандука са рукохватом. То се широко примењује код артиљеријских оруђа као и на олимпијским пиштољима и пушкама, али је крајње ретко када је реч о војном стрељачком оружју.
Све ове функције имају циљ да минимализују померање цеви и нишана после сваког пуцња. Идеална варијанта је када снајпериста јасно види резултат гађања и може брзо да нанишани и опали. Крстић нишана не треба да се помери са циља после пуцња. Само таква тактика гарантује максималну ефикасност паљбе аутоматске пушке.
Експерти скептично процењују шансе модела СК-16 да постане главна пешадијска снајперска пушка у наредном периоду.
„Пешадијска снајперска пушка не треба да буде компликована. Она треба да буде чврста, да подноси прашину и воду, да буде једноставна за руковање и да ефикасно ликвидира непријатеље на дистанци од 500 метара. СК-16 је осетљиво оружје. Оно захтева правилно руковање. Њиме се не може руковати непрофесионално“, рекао је Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.
По његовим речима, пушка СК-16 би могла бити одлична допуна у арсеналу јединица спецназа, или ново омиљено оружје цивила који се професионално баве стрељаштвом. Он сматра да ова пушка није за лоше обучене војнике.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
