Нови руски дронови и роботи који ће променити начин живота у Арктичком региону

НПП Радар ММС
Нове беспилотне летелице могу да превозе стотине килограма терета и да спасавају људе који су се услед неког инцидента нашли у леденој води северног Атлантика.

У јуну 2021. године руска IT компанија „Радар ММС“ представила је низ својих најновијих технологија, између осталог теретни дрон који може тајно да превози стотине килограма готовине (да, добро сте прочитали) и роботизовани систем за спасавање људи у води после бродолома или пада хеликоптера у воду.

Оба система функционишу на температурама од +45 до -70 степени Целзијуса. Данас се интензивно користе и тестирају у комерцијалном сектору везаном за транспорт терета у Арктичком региону Русије.

Теретни дрон за Арктик

Беспилотне летелице се развијају у Русији и целом свету. Примењују се у логистици, картографији и потрази за рудама, као и у многим другим производним сферама. Уједно се могу користити и за транспорт новца, поште, пошиљака и друге робе.

На томе раде стручњаци компаније „Радар ММС“.

„Ми користимо беспилотне летелице. Наша опрема су магнетометри и оптоелектронски системи које правимо за различите наручиоце. На пример, са компанијом ’Газпром’ смо одрадили неколико послова везаних за испоруку индустријских производа, а такође за истраживање налазишта нафте и гаса“, каже Иван Анцев, кандидат техничких наука и извршни директор компаније „Радар ММС“.

У току је интензивни развој тржишта доставе терета у неприступачне регионе. Постоје места до којих возило стиже за четири-пет сати, а дрон за само 10-15 минута.

Како је објаснио Анцев, дрон-хеликоптер може да лети највише 3,5-4 сата брзином од 120 км/ч. Ове машине имају синтетички „вид“, тј. самостално ишчитавају рељеф који прелећу и могу да избегавају препреке.

„Заједно са Збербанком смо реализовали пилот пројекат доставе докумената и новца у Самарску и Чељабинску област. Монтери су на наш дрон монтирали специјални херметични контејнер са драгоценим теретом, ми смо га превезли на одредиште, где га је дочекао други монтер и преузео, после чега се дрон вратио“, каже он.

Беспилотна летелица је добро заштићена. Њена путања је сваки пут другачија, а висина лета је таква да је дрон практично изван домашаја злонамерника. На пример, ако лети на висини од 500 метара тешко да ћете га видети и чути. Треба истаћи да се летелице хеликоптерског типа могу подизати на висину од 4.000 метара.

Данас се хеликоптери са посадом користе за оперативну логистику у неприступачним регионима. Ради поређења, најмања цена једночасовног лета хеликоптера Ми-8, који је најчешћи у овом региону, износи 100.000 рубаља (око 1.385 долара). У цену је укључено техничко опслуживање, плата пилота и гориво, независно од вредности и количине терета који се превози.

Цена једночасовног лета беспилотне летелице у сличне сврхе варира. У зависности од количине терета и врсте уређаја она се креће од 5.000 или 10.000 до 30.000 рубаља (око 69-138 долара). То је у свакој варијанти знатно јефтиније од хеликоптера или авиона са посадом.

Дрон компаније „Радар ММС“ је директан еквивалент беспилотних летелица које користе Amazon, DHL и Google, компаније које интензивно развијају логистички правац доставе терета помоћу дронова.

„Ми у овом правцу заостајемо за Американцима и Кинезима. Код њих је овај сектор развијенији него код нас. Они редовно транспортују терет помоћу дронова чак и на великим растојањима. На пример, Кина већ користи беспилотну доставу терета на растојањима од хиљаду и две хиљаде километара“, каже бивши војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

По његовим речима, руски дронови нису ништа лошији од страних еквивалената. „Ми њих сада покушавамо да сустигнемо. Американци и Кинези већ примењују хиљаде таквих дронова, а ми их тек сада добијамо. У томе је сва разлика“, додаје експерт.

Спасилачки роботизовани систем за Арктик

Компанија је такође представила роботизовани спасилачки систем "Аурора". Он поседује вештачку интелигенцију, може самостално да детектује људе у води после бродолома и да се трансформише у спасилачки чамац.

„Ово је робот са вештачком интелигенцијом и неуротехнологијом који трага за људима у мору користећи ’технички вид’. То је наш пројекат и наше ноу-хау“, хвали се Иван Анцев.

По његовим речима, вештачка интелигенција роботизованог система садржи специјалне неуронске везе и податке који идентификују људе међу остацима брода у води.

„Министарство за ванредне ситуације већ користи наш робот“, додаје Анцев.

Он истиче да њему нису познати слични модели стране производње који самостално (без учешћа оператера) траже људе на месту бродолома и стижу до њих.

„Аурора“ се на месту бродолома избацује са беспилотних хеликоптера опремљених локаторима за трагање, оптичким и електронским станицама.

Такав хеликоптер може да узлеће и слеће на сваку неприпремљену платформу како у граду, тако и у мору. Он уједно детектује објекат (од брода који тоне до налазишта нафте) по киши и магли, другим речима када је видљивост минимална.

Данас постоје два типа оваквих хеликоптера. Први може да носи 150 кг терета, а други носи један спасилачки дрон.

Обе летелице контролишу терен у радијусу од неколико километара и „виде“ све у води са висине од 100 метара.

Беспилотне хеликоптере „Радар ММС“ поред Министарства за ванредне ситуације тренутно користе и компаније „Газпром“ и „Роснефть“ у радовима везаним за потрагу и спасавање на нафтним бушотинама на отвореном мору, као и у потрази за новим налазиштима нафте и гаса на дну подводног гребена.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“