Нови руски дронови и роботи који ће променити начин живота у Арктичком региону

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У јуну 2021. године руска IT компанија „Радар ММС“ представила је низ својих најновијих технологија, између осталог теретни дрон који може тајно да превози стотине килограма готовине (да, добро сте прочитали) и роботизовани систем за спасавање људи у води после бродолома или пада хеликоптера у воду.

Оба система функционишу на температурама од +45 до -70 степени Целзијуса. Данас се интензивно користе и тестирају у комерцијалном сектору везаном за транспорт терета у Арктичком региону Русије.

Теретни дрон за Арктик

Беспилотне летелице се развијају у Русији и целом свету. Примењују се у логистици, картографији и потрази за рудама, као и у многим другим производним сферама. Уједно се могу користити и за транспорт новца, поште, пошиљака и друге робе.

На томе раде стручњаци компаније „Радар ММС“.

„Ми користимо беспилотне летелице. Наша опрема су магнетометри и оптоелектронски системи које правимо за различите наручиоце. На пример, са компанијом ’Газпром’ смо одрадили неколико послова везаних за испоруку индустријских производа, а такође за истраживање налазишта нафте и гаса“, каже Иван Анцев, кандидат техничких наука и извршни директор компаније „Радар ММС“.

НПП Радар ММС

У току је интензивни развој тржишта доставе терета у неприступачне регионе. Постоје места до којих возило стиже за четири-пет сати, а дрон за само 10-15 минута.

Како је објаснио Анцев, дрон-хеликоптер може да лети највише 3,5-4 сата брзином од 120 км/ч. Ове машине имају синтетички „вид“, тј. самостално ишчитавају рељеф који прелећу и могу да избегавају препреке.

„Заједно са Збербанком смо реализовали пилот пројекат доставе докумената и новца у Самарску и Чељабинску област. Монтери су на наш дрон монтирали специјални херметични контејнер са драгоценим теретом, ми смо га превезли на одредиште, где га је дочекао други монтер и преузео, после чега се дрон вратио“, каже он.

Беспилотна летелица је добро заштићена. Њена путања је сваки пут другачија, а висина лета је таква да је дрон практично изван домашаја злонамерника. На пример, ако лети на висини од 500 метара тешко да ћете га видети и чути. Треба истаћи да се летелице хеликоптерског типа могу подизати на висину од 4.000 метара.

Данас се хеликоптери са посадом користе за оперативну логистику у неприступачним регионима. Ради поређења, најмања цена једночасовног лета хеликоптера Ми-8, који је најчешћи у овом региону, износи 100.000 рубаља (око 1.385 долара). У цену је укључено техничко опслуживање, плата пилота и гориво, независно од вредности и количине терета који се превози.

Цена једночасовног лета беспилотне летелице у сличне сврхе варира. У зависности од количине терета и врсте уређаја она се креће од 5.000 или 10.000 до 30.000 рубаља (око 69-138 долара). То је у свакој варијанти знатно јефтиније од хеликоптера или авиона са посадом.

Дрон компаније „Радар ММС“ је директан еквивалент беспилотних летелица које користе Amazon, DHL и Google, компаније које интензивно развијају логистички правац доставе терета помоћу дронова.

„Ми у овом правцу заостајемо за Американцима и Кинезима. Код њих је овај сектор развијенији него код нас. Они редовно транспортују терет помоћу дронова чак и на великим растојањима. На пример, Кина већ користи беспилотну доставу терета на растојањима од хиљаду и две хиљаде километара“, каже бивши војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

По његовим речима, руски дронови нису ништа лошији од страних еквивалената. „Ми њих сада покушавамо да сустигнемо. Американци и Кинези већ примењују хиљаде таквих дронова, а ми их тек сада добијамо. У томе је сва разлика“, додаје експерт.

Спасилачки роботизовани систем за Арктик

НПП Радар ММС

Компанија је такође представила роботизовани спасилачки систем "Аурора". Он поседује вештачку интелигенцију, може самостално да детектује људе у води после бродолома и да се трансформише у спасилачки чамац.

„Ово је робот са вештачком интелигенцијом и неуротехнологијом који трага за људима у мору користећи ’технички вид’. То је наш пројекат и наше ноу-хау“, хвали се Иван Анцев.

По његовим речима, вештачка интелигенција роботизованог система садржи специјалне неуронске везе и податке који идентификују људе међу остацима брода у води.

„Министарство за ванредне ситуације већ користи наш робот“, додаје Анцев.

Он истиче да њему нису познати слични модели стране производње који самостално (без учешћа оператера) траже људе на месту бродолома и стижу до њих.

„Аурора“ се на месту бродолома избацује са беспилотних хеликоптера опремљених локаторима за трагање, оптичким и електронским станицама.

Такав хеликоптер може да узлеће и слеће на сваку неприпремљену платформу како у граду, тако и у мору. Он уједно детектује објекат (од брода који тоне до налазишта нафте) по киши и магли, другим речима када је видљивост минимална.

Данас постоје два типа оваквих хеликоптера. Први може да носи 150 кг терета, а други носи један спасилачки дрон.

Обе летелице контролишу терен у радијусу од неколико километара и „виде“ све у води са висине од 100 метара.

Беспилотне хеликоптере „Радар ММС“ поред Министарства за ванредне ситуације тренутно користе и компаније „Газпром“ и „Роснефть“ у радовима везаним за потрагу и спасавање на нафтним бушотинама на отвореном мору, као и у потрази за новим налазиштима нафте и гаса на дну подводног гребена.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!