Русија тестира искључење интернета из глобалне мреже. Шта се то дешава?

The Wachowskis/Warner Bros., 1999.
Од 2019. године у различитим градовима Русије тестира се искључење руског сегмента интернета из глобалне мреже. Најчешће се то тестирање обавља тако да корисници ништа не примете, а јавност се обавештава о томе тек по завршетку „маневара“. Овде објашњавамо како се Русија припрема за живот са „сувереним интернетом“ и по чему се нови систем разликује од кинеског фајервола.

Каква је то вежба и шта се заправо тестира?

Од 15. јуна до 15. јула 2021. године у Русији је поново изведени маневри у којима је увежбаван безбедан рад Рунета (руског сегмента интернета), саопштио је лист РБК позивајући се на материјале радне групе „Информативна безбедност“ при аутономној некомерцијалној организацији „Дигитална економија“.

Бесплатан Wi-Fi за путнике московског метроа.

У тестирању су учествовали сви већи руски телеком оператери (МТС, Tele2, Билайн, Мегафон, а такође „Ростелеком“, „Транстелеком“ и „ЭР-Телеком Холдинг“). По речима извора који су упознати са ситуацијом, проверавано је може ли Рунет да функционише уколико буде нападнут и блокиран од стране других држава. Један извор саопштава да је „тестирана могућност физичког искључења руског дела интернета“.

Ово нису били први маневри. Пре тога је отворена вежба изведена у децембру 2019. године у Москви, Ростову, Владимиру и још неколико градова Русије. Тада су оператери и државни органи проверавали у којој мери су лични подаци мобилних претплатника заштићени од опасности споља, да ли је могуће хаковати проток и СМС поруке, и сазнати корисникову геолокацију, а такође проверити заштићеност комуникационих мрежа и IT опреме великих енергетских и финансијских компанија од хаковања.

„Вежба је показала да су у целини органи власти и телеком оператери спремни да ефикасно реагују на нове ризике и претње, и да обезбеде стабилно функционисање интернета и телекомуникационих мрежа на територији Русије“, изјавио је тада Алексеј Соколов, заменик министра за дигитални развој, телекомуникације и масовне медије.

Било је планирано да се тестирање изведе и 2020. године, али је оно одложено због пандемије коронавируса.

Зашто је потребно откачити Русију од глобалног интенета?

У октобру 2017. године, после три велика хакерска напада који су угрозили Русију и низ других земаља, руски председник Владимир Путин је на седници Савета безбедности РФ рекао да треба подићи ниво безбедности Рунета.

„Упади споља у електронске системе у сфери одбране и државне управе која обезбеђује виталност инфраструктуре и финансија, као и крађа електронских докумената, могу имати крајње тешке последице. <...> Треба подићи безбедност и стабилност рада инфраструктуре руског сегмента интернета“, изјавио је председник Путин.

Годину дана касније, у децембру 2018. године, група сенатора у Савету Федерације (горњи дом руског парламента) и посланика Државне думе (доњи дом) поднела је нацрт закона о аутономном функционисању Рунета који је затим помињан као „закон о заштити Рунета“ и „закон о изолацији Рунета“. У кратком објашњењу уз овај документ саопштено је да је нацрт закона припремљен с обзиром на оптужбе Русије за хакерске нападе и на „Стратегију националне сајбербезбедности САД“ која је у Америци усвојена у септембру 2018. године и у којој је та земља, по мишљењу сенатора, прокламовала принцип „очувања мира применом силе“.

Суштина закона се састоји у стварању сопствене инфраструктуре која ће омогућити руском сегменту интернета да настави функционисање чак и уколико Русија буде откачена са глобалних сервера.

Поред тога, према овом закону ће „Роскомнадзор“ (руска Федерална службе за надзор у сфери комуникација, информационих технологија и средстава јавног информисања) и оператери контролисати проток података које размењују руски корисници и у случају потребе их неће прослеђивати у иностранство и искључиће тај проток уколико неко покуша да уђе на сајтове који садрже забрањене садржаје.

Једна од тачака закона предвиђа годишњу вежбу коју треба да изводе надлежни органи власти и телеком оператери.

Учесници скупа у организацији руске Либертаријанске партије против акција власти у регулисању интернет индустрије. Државна дума РФ је 12. фебруара усвојила  у првом читању нацрт закона о комплексу организационих, административних и техничких мера за заштиту и одрживи рад интернет мреже у Русији.

Пре него што је потписан, нацрт овог закона је у више наврата критикован. Пре свега су га критиковали оператери и велике IT компаније. По мишљењу њихових представника, испуњавање захтева прописаних законом може проузроковати прекиде у функционисању комуникација и интернета. Критиковала га је и међународна организација „Репортери без граница“. Њени представници су изјављивали да ће закон омогућити блокаду протока било којих дигиталних података по жељи руских власти.

Нацрт закона су критиковали чак и владини експерти, јер по њиховом мишљењу претње које су описане у документу не представљају стварну опасност. Па ипак, већ у мају 2019. године Владимир Путин је потписао усвојени закон, и он је ступио на снагу 1. новембра исте године.

„Већина сервера се налази у иностранству <...> и ако се теоријски претпостави да ће ти сервери бити искључивани или да ће неко утицати на њихов рад, онда ми у сваком, па и у таквом случају морамо обезбедити поуздано функционисање Рунета, тј. руског сегмента интернета. Ето на шта је заправо усмерен тај закон. Само на то. Нису ту планирана никаква органичења“, одговорио је у јуну 2019. године Владимир Путин критичарима овог закона.

Како ће функционисати „суверени Рунет“?

Сви оператери постављају специјалну опрему која ће обезбедити непрекинути проток података у Русији уколико буде потребно да се Руска Федерација откачи са глобалног интернета.

„Роскомнадзор“ прави центар за мониторинг и управљање у коме ће контролисати квалитет рада те опреме и пратити могућност појаве претњи споља.

Ако Русију покушају да искључе са сервера и наруше обичним грађанима рад мобилне мреже или приступ интернету, ако крену хакерски напади на критично важне објекте IT инфраструктуре, „Роскомнадзор“ ће преузети управљање унутрашњим протоком података.

Проток ће се контролисати помоћу специјалних „тачака за размену протока“, објашњено је на сајту Државне думе. То су физичке просторије са мрежним прекидачима где ће се спајати мреже великих компанија, интернет провајдера, хостинг провајдера и др, и тамо ће се вршити размена унутрашњег протока.

Поред тога, „Роскомнадзор“ ће моћи самостално да блокира сајтове забрањене у Русији, без обраћања оператерима и провајдерима (данас они обављају тај посао на захтев „Роскомнадзора“). На сајту Државне думе је наглашено да закон није донет ради блокирања друштвених мрежа и видео-хостинга попут Твитера, Јутјуба и Фејсбука, али се не објашњава како је могуће сачувати функционисање познатих сајтова у случајну искључења из глобалног интернета.

Штавише, „Роскомнадзор“ је у марту 2021. године већ успорио рад Твитера због тога што ова друштвена мрежа није удаљила забрањене садржаје. Према подацима листа РБК, „Роскомнадзор“ је то урадио помоћу исте оне опреме која је постављена са циљем да се испуни закон о „сувереном Рунету“. У мају 2021. године су поменута ограничења Твитера делимично укинута.

Русија је технолошки већ спремна за искључење из глобалне мреже, изјавио је у фебруару 2021. године заменик председника Савета безбедности РФ Дмитриј Медведев. Са друге стране, по речима мобилних оператера, у марту 2021. године је опрема већ почела да прави системске грешке тако да се мора привремено искључивати како би се стање нормализовало. Поред тога, Министарство за дигитални развој, комуникације и масовне медије периодично поставља нове и нове захтеве везане за модернизацију опреме, што такође може допринети лошијем квалитету везе, изјавили су представници МТС.

Ти захтеви се морају испуњавати, јер чим оператер први пут то не учини мораће да плати казну од милион рубаља (13.600 долара), а ако се то понови казна је три милиона (40.000 долара).

Другим речима, интернет у Русији ће бити затворен исто као у Кини?

Неће, али чак ни то није добра вест.

Главна разлика између руског „Сувереног Рунета“ и кинеског фајервола састоји се у архитектури, објаснио је извршни директор невладине органзиације „Друштво за заштиту интернета“ Михаил Климарев у чланку објављеном на порталу Znak.com.

У Русији се системи за филтрацију и управљање протоком постављају у просторијама телеком оператера, а у Кини на државној граници. У Кини не ради Фејсбук, као ни друге популарне друштвене мреже, али ако се Кинезима систем за филтрирање протока поквари, интернет ће ипак функционисати. Русија ће се у том случају суочити са неочекиваним отказивањем система широм земље.

„Искључење Гугла ће угасити 30% свих руских сајтова. Економији ће бити задат ударац, али не тамо где очекујемо. У таквој ситуацији свашта може да се угаси. Да ли ће то бити медицински систем или систем управљања гасоводима – то се сада не може предвидети“, претпоставља Климарев.

Исто мишљење је износио заменик председавајућег у Савету безбедности РФ Дмитриј Медведев. Ако Рунет буде аутономан, то ће створити велике проблеме, рекао је он је у фебруару 2021. године.

„Биће потребно одређено време да поново успоставимо његово функционисање. Али извесно је да се аутономност функционисања руског сегмента интернета може регенерисати или створити“, рекао је Медведев и нагласио да то „није једноставно, много боље ће бити ако то не буде морало да се то ради“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“