Крилати бродови: Заборављена совјетска подводна крила доживљавају препород

Русија, Нижегородска област, 3.08.2021. Свечано спуштање на воду брода са подводним крилима  „Метеор 120Р“ (брзи путнички брод дизајниран за превоз 120 људи на удаљености до 600 км).

Русија, Нижегородска област, 3.08.2021. Свечано спуштање на воду брода са подводним крилима „Метеор 120Р“ (брзи путнички брод дизајниран за превоз 120 људи на удаљености до 600 км).

Георгиј Поветкин/TASS
Бродови са подводним крилима (хидроглисери) били су веома популарнии у СССР-у, а сада се њихова технологија „враћа у игру“. По чему су ова летећа чудовишта толико специфична?

1. „Ракета“ – први модел

„Ракета“, Московски канал, 1967.

„Ракета“ је била први прототип совјетских бродова са подводним крилима. У прву пловидбу се отиснула 25. августа 1957. године. Тада је из Горког (данас Нижњи Новгород, 400 км североисточно од Москве) допловила до Казања (70 км источно од Москве) низводно реком Волгом. Тих 420 км „Ракета“ је превалила за седам часова развивши брзину од 60 км/час, што је било веома брзо за један речни брод. Пловила овог типа имају са доње стране специјална крила која значајно смањују отпор у води. То омогућава оваквим бродовима да развију велику брзину, што је њихова главна предност. Тиме се уједно знатно смањује „љуљање“, тако да је пловидба пријатнија. Крила могу бити конструисана на различите начине: на пример „Ракета“ је имала делимично потопљена подводна крила у облику слова „U“. У своју прву пловидбу, брод дугачак 27 метара повезао је 30 путника, мада је могао да прими 64 особе. „Ракета“ је била успешан пројекат. Направљено је укупно 300 бродова. Толико је била популарна да су чак и следећи модели са подводним крилима често добијали назив „Ракета“.

2. „Метеор” – произведено највише примерака

Путнички брод са подводним крилима (хидроглисер) „Метеор-26“, 1968.

Нови совјетски бродови са подводним крилима појавили су се захваљујући екипи инжењера на челу са бродоградитељем и иноватором Ростиславом Алексејевом. Убрзо после тријумфа „Ракете“ они су пројектовали брод са подводним крилима „Метеор“. Он је био бољи од „Ракете“, развијао је већу брзину (77 км/час) и могао да прими 123 путника. Од свих совјетских бродова са подводним крилима „Метеор“ је произведен у највећем броју примерака. Укупно је направљено 400 оваквих бродова. Они су извожени у Немачку, Египат, Грчку и друге земље. Поједини „Метеори“ још увек се користе у Сибиру, на руском Далеком истоку и у Санкт Петербургу, где превозе туристе у Петергоф (23 км северозападно од Санкт Петербурга) и Кронштат (30 км северозападно од Санкт Петербурга).

3. „Стрела” – поморски брод

Брод на моторни погон „Мир“ (Стрела-1) са подводним крилима.

Поједини совјетски бродови са подводним крилима били су намењени за поморску пловидбу. Један од њих се такође звао „Стрела“. Два брода ове модификације појавила су се 1961. године и коришћена су за пловидбу у Црном мору. Морска „Стрела“ је имала два делимично потопљена подводна крила у облику слова „V“, што је специјална конструкција за пловидбу морем. Због тога су развијали брзину од 70 км/час чак и на узбурканом мору (са таласима високим 2 метра). „Стрела“ је могла да прими 90 путника.

4. Мали брод „Волга”

Глисер „Волга“ са подводним крилима из Батумског бродоградилишта за време тестирања. СССР, Аџарска АССР, 11. септембар 1972.

Хидроглисер „Волга“ је био универзалан, могао је да се користи у плићаку и у језерима и морима. „Волга“ је направљена почетком 1960-их. Била је прилично мала, дугачка свега 8,5 метара и могла је да прими само 6 особа, укључујући и капетана. Имала је уклоњиву тенду уместо крова. „Волга“ је имала делимично потопљена подводна крила у облику слова „Т“ и развијала брзину од 60 км/час. Касније је преуређена и добила је подводна крила у облику слова „V“, тако да се могла одупрети јачим таласима.

5. Путнички глисер на гасно-турбински погон „Буревестник”

Глисер „Волга“ са подводним крилима из Батумског бродоградилишта за време тестирања. СССР, Аџарска АССР, 11. септембар 1972.

Ростислав Алексејев је увек желео да његови бродови буду брзи. Дизел мотори су ограничавали брзину и због тога је одлучио да проба са авионским млазним мотором са гасном турбином који је монтирао на брод са подводним крилима. Тај тип мотора је лакши и има већу снагу од дизел мотора. Један од резултата овог експеримента био је речни брод „Буревестник“. Он је имао два потиска воде уместо пропелера. Ове измене у конструкцији омогућиле су броду да развије брзину од 95 км/час. „Буревестник“ је био дугачак 43 метра и могао је да прими 150 путника.

6. „Тајфун” – експериментални за „Ураган”

Спуштање на воду поморског брода „Тајфун“ са подводним крилима и гасно-турбинским погоном који развија брзину око 76 км/час. Брод може да прими 100 путника и опремљен је клима-уређајима. СССР, Лењинград, 24. новембар 1969.

„Тајфун“ није био обичан путнички брод. Направљен је у Санкт Петербургу у оквиру војног пројекта са подводним крилима за вршење појединих експеримената. „Тајфун“ је завршен 1969. године и током 1970-их је коришћен како за речну тако и за морску пловидбу. То су била иновативна потпуно потопљна подводна у облику слова „Т“ са закрилцима којима је управљао аутопилот. „Тајфун“ је могао да развије брзину од 98 км/час и да плови на узбурканом мору. Био је дугачак 31 метар и могао је да прими 98 путника. Иако је био ефикасан, није пуштен у серијску производњу јер га конструктори нису третирали као самосталан пројекат. Он је првобитно био направљен ради експеримената везаних за конструисање војног подводног крила под називом „Ураган“.

7. Мали ракетни брод „Ураган” – ракетоносац у једном једином примерку

Постојало је неколико типова војних бродова са подводним крилима, попут моторног чамца обалске страже и ракетносног брода под називом 1240 „Ураган“. Овај ратни брод је направљен у периоду 1972. до 1976, а затим је од 1979. до 1990. био у арсеналу Крима. Дужина му је била 56,6 метара, а стандардна тежина 342 тоне (док је „Метеор“ био тежак само 36,6 тона). „Ураганова“ крила су била потпуно под водом и њима је управљао аутопилот. Могла су се подићи да не додирују воду. У том режиму „Ураган“ је могао да плови на отвореном мору када су таласи високи 6 метара. Када је море мирно овај брод са подводним крилима развијао је брзину од 111 км/час. Имао је 34 члана посаде и био је наоружан противбродским крстарећим ракетама и противракетним системом са навођеним пројектилима. Нажалост, направљен је само један примерак јер се испоставило да је ово веома компликован и скуп пројекат.

8. „Комета 120М”

 Пројект 23160 СПК „Комета 120М“

После распада СССР-а изградња бродова са подводним крилима је обустављена али је у последње време конструисање ових бродова обновљено. Тако је 2013. године у Рибинску (260 км североисточно од Москве) почела изградња модерног брода са подводним крилима „Комета 120М“. Брод је завршен и послат 2017. године на Крим да се тестира. „Комета 120М“ конструисана је за морску пловидбу, развија брзину од 65 км/час. Овај хидроглисер више личи на свемирски брод. Крилима управља аутопилот. Брод је дугачак 35,2 м и може да прими 120 путника.

9. „Валдај 45Р”

Брод са подводним крилима „Валдај“ у пристаништу речне станице у Нижњем Новгороду.

Следећа модификација брода са подводним крилима под називом „Валдај 45Р“ направљена је 2017. године. Пројектована је за реке високог пловног водостаја. Овај хидроглисер може бити веома користан у северним регионима где нема путева. Није велики – дугачак је 21, 3 метра, има само 2 члана посаде и може да прими 45 особа. Развија брзину од 5 км/час. Неколико бродова „Валдај 45Р“ већ се користи на рекама Об, Иртиш и Волга.

10. „Циклон 250М”

„Циклон 250 М“

У фази пројекта је и огроман морски брод са подводним крилима под називом „Циклон 250М“. Овај двоспратни брод има авионска седишта, мотор са гасном турбином и необичан систем мањих подводних крила. Конструкција омогућава „Циклону 250М“ да развије брзину од 101 км/час. Брод је дугачак 46 метара и може да прими 300 путника, тј. више него било који други совјетски или руски брод са подводним крилима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“