Афрички „Пиони“: Како су совјетски супертопови доспели у Анголу

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Познато је да практично није било извоза овог оружја у иностранство. Само један мањих број је током 1980-их послат армији Пољске (8 оруђа) и Чехословачке (12). После распада Чехословачке оруђа су остала у Чешкој, да бих их око 1994. године откупила армија Анголе.

Постоји мишљење да су афрички војни стручњаци пожелели да имају артиљеријске системе већег домета од топова-хаубица G5 калибра 155 мм који се праве у Јужноафричкој републици и самоходних точкаша G6 Rhino који су у оно време могли отварати паљбу активно-реактивним пројектилима са дистанце од 39.000 метара.

Одавно је познат податак да армија Анголе има овако моћно оружје, али на интернету практично нема ни фотографија ни видео-снимака који би то илустровали. Такође нема поузданих информација о примени овог оружја у војним конфликтима са учешћем оружаних снага Анголе. Па ипак, према расположивим подацима, ова техника је и даље у арсеналу поменуте афричке земље и активно се користи у различитим маневрима.

Оруђа 2С7 су уведена у експлоатацију средином 1970-их. Топ калибра 203 мм испаљује пројектиле тешке 110 килограма и има домет 47.500 м. Носач хаубице има мотор од 780 кс, на асфалтном путу развија брзину од 50 км/ч и са једним резервоаром може да пређе 675 км. Оруђе је тешко 45.000 кг и има 7 чланова посаде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!