Познато је да практично није било извоза овог оружја у иностранство. Само један мањих број је током 1980-их послат армији Пољске (8 оруђа) и Чехословачке (12). После распада Чехословачке оруђа су остала у Чешкој, да бих их око 1994. године откупила армија Анголе.
Постоји мишљење да су афрички војни стручњаци пожелели да имају артиљеријске системе већег домета од топова-хаубица G5 калибра 155 мм који се праве у Јужноафричкој републици и самоходних точкаша G6 Rhino који су у оно време могли отварати паљбу активно-реактивним пројектилима са дистанце од 39.000 метара.
I never knew that Angolan has 2S7 203mm SPH & 240mm MLRS. Are these sold to them by North Koreans? Wikipedia never mentions it. pic.twitter.com/xR4I1SYbCn
— Caesar (@Ninja998998) September 22, 2021
Одавно је познат податак да армија Анголе има овако моћно оружје, али на интернету практично нема ни фотографија ни видео-снимака који би то илустровали. Такође нема поузданих информација о примени овог оружја у војним конфликтима са учешћем оружаних снага Анголе. Па ипак, према расположивим подацима, ова техника је и даље у арсеналу поменуте афричке земље и активно се користи у различитим маневрима.
Оруђа 2С7 су уведена у експлоатацију средином 1970-их. Топ калибра 203 мм испаљује пројектиле тешке 110 килограма и има домет 47.500 м. Носач хаубице има мотор од 780 кс, на асфалтном путу развија брзину од 50 км/ч и са једним резервоаром може да пређе 675 км. Оруђе је тешко 45.000 кг и има 7 чланова посаде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу