Русија ствара армију робота

Роботизовани борбени систем „Уран-9“.

Роботизовани борбени систем „Уран-9“.

Министарство одбране РФ
Данас руска армија има на десетине типова копнених, ваздухопловних, надводних и подводних борбених робота који су у разним фазама израде. Знатан број ових робота већ се примењује у тестирању и маневрима.

„У иностранству постоји митска представа о томе како Русија касни у развоју роботике“, каже Виктор Мураховски, водећи руски војни експерт и главни уредник часописа „Арсенал Отечества“. „Међутим, ниједна армија у свету нема такву разноврсност машина и летелица без посаде, какву има руска армија. А постоје сви услови да се та тенденција настави“.

„Армија РФ је наследница Црвене армије која је још током 1930-их правила тенкове на даљинско управљање. После рата је у СССР-у интензивно развијана беспилотна авијација. Ја сам лично учествовао у радовима на даљинском управљању савременим тенковима. Сада се ти правци такође интензивно развијају. У развоју дронова можда и постоји извесно заостајање за напредним нивоом, али када је реч о копненим и морским роботима Руска Федерација има најобимнији програм на свету“, истакао је експерт.

Војна вежба за роботе

„Уран-9“ у акцији на вежбама „Запад-2021“.

Русија и њена стратешка савезница Белорусија извеле су у септембру велику војну вежбу „Запад 2021“, где су показани како технички, тако и тактички новитети. Тада је шира јавност први пут чула за пешадијска возила БМ-19 са борбеним модулом „Епоха“ и за нове војне дронове, који су смртоносни али имају нежно име „Ласточка“. Најснажнији утисак, међутим, на овој војној вежби оставили су авијацијски и копнени роботички системи. Приликом извођења главне епизоде маневара нападе на вероватног непријатеља вршиле су истовремено три врсте летелица – „Форпост“, „Ласточка“ и „Иноходец“, а такође две варијанте борбених робота „Уран 9“ и „Нерехта“. Током осталих дана примењени су и роботи „Платформа М“ наоружани митраљезима и бацачима граната.

На маневрима „Запад“ изведен је први експеримент везан за примену копнених робота у истом строју са људима. Роботи „Уран 9“ и „Нерехта“ су координисали своја дејства са мотострељачким јединицама, док су крупнији и тежи „Урани“ испаљивали навођене ракете на условну непријатељску оклопну технику. Поред тога, роботи су отварањем ватре покривали маневре људи на вежбовном бојном пољу.

„Уран 9“ је у овом тренутку најкрупнији руски робот. Он спада у системе средње класе и има карактеристичан „ушати“ изглед због лансера који су смештени са стране. „Уран“ је наоружан аутоматским топом калибра 30 мм, противтенковским навођеним ракетама „Атака“ и бацачима пламена „Шмељ“. Тежак је 12 тона, тј. мало мање него БМП-2.

„Уран-9“ у акцији на вежбама „Запад-2021“.

Мноштво руских дронова и робота је у фази израде. Од јуришних беспилотних летелица могу се поменути програми као што су „Алтијус“, „Охотник“, „Сиријус“, „Карнивора“, хеликоптери без посаде „Платформа“, систем вишенаменских беспилотних летелица групног садејства „Молнија“ („Муња“) и др. Копненим роботима који могу да носе различито оружје у перспективи ће се придружити тешки систем „Штурм“ и средњи „Соратник“, као и роботи типа „Маркер“, а можда чак и тенк „Армата“ без посаде.

Беспилотна летелица „Форпост“ .

По речима Дениса Федутинова, руског експерта за беспилотну авијацију, маневри „Запад 2021“ су се заиста истакли по најсвеобухватнијој примени различитих беспилотних и роботизованих система, од којих су поједини сада први пут примењени. Експерт је скренуо пажњу да примењени системи не покривају цео спектар ваздухопловних дронова који се праве у Русији. На пример, системима „Форпост“ и „Иноходец“ ће у будућности бити додат тешки висински „Алтијус“ и тешки слабо уочљиви „Охотник“.

Јуришни дрон „Иноходец“.

„Превазилажење заостајања у тој области довело је до стварања широке основне линије система беспилотних летелица, али је коштало доста новца и времена, што је била својеврсна лекција за руски војни врх, који сада додељује висок приоритет беспилотној тематици“, истакао је Федутинов.

Данас Русија у сфери копнених робота обухвата читав спектар различитих класа – од машина за извиђање, деминирање и логистику, до борбених машина, истакао је Мураховски. „Са гледишта габарита Русија има целу линију, од минијатурних модела у облику сфере, који се могу лансирати из руке, до тешких система типа ’Штурм’ на платформи основних руских тенкова. Руска Федерација је сада међу водећим земљама и по разноврсности корисног терета борбених робота, било да је у питању оружје или опрема за осматрање“, додао је експерт.

Роботичке јединице

„Уран-9“

Руска индустрија ради и на јачању аутоматизације обичне технике и оружја којим управљају људи. Интелект рачунара у авиону Су-57, или такозвани виртуелни пилот, омогућава ловцу да већину мисија изводи без учешћа пилота који седи у њему. Чак ће и старе вучне хаубице бити аутоматизоване тако да се њима може даљински управљати (то је могуће учинити постављањем средстава везе и електричног погона на лафете које у стандардној варијанти окрећу војници).

Ради поређења: у америчкој армији се данас примењује развијени систем беспилотних летелица, али у области копнене технике без посаде постоји празнина. Раније је америчка војска покренула програм „Борбени системи будућности“, у оквиру кога је, између осталог, планирано стварање роботизоване јуришне машине тешке 10 тона. Она би била наоружана на сличан начин као руски „Уран“, тј. имала би топ калибра 25 мм, митраљез и навођене противтенковске ракете. Пројекат је, међутим, повучен. Сада се у копненим трупама САД користе само мини-роботи који су наоружани митраљезима и нису тежи од 45 кг.

Напоредо са роботизацијом руска војска развија идеју стварања јединственог осматрачко-јуришног система, што је веома слично мрежноцентричним операцијама које су предложене у САД. И један и други приступ подразумевају да су у борби помоћу канала за пренос података уједињене све јединице технике, било да је реч о авионима и дроновима у ваздуху, борбеним возилима, војницима и роботима на земљи, сателитима у космосу, итд. Размена података међу њима треба да се одвија у реалном времену. Тако ће бити постигнута информациона доминација у односу на непријатеља.

„Уран-9“ и Б-19, борбено возило пешадије са посадом, у истом борбеном строју.

Специфични системи преноса и обраде података већ се постављају на поједине моделе наоружања. Било је саопштења о тенковима и хаубицама са таквом опремом, а такође о јуришним хеликоптерима и авионима. Једна од будућих фаза овог програма може бити укључивање у јединствени информациони простор војних ваздухопловних дронова и борбених робота са све широм применом вештачке интелигенције.

Како је истакао Мураховски, у будућности поједини сегменти ратишта могу бити у потпуности издвојени за примену јединица роботичких система. „Према схватањима руског војног врха, то би, на пример, могли бити задаци везани за заштиту крила, за чување страже на путевима у позадини, као и за јуриш на непријатељске позиције. То ће бити самостални истурени ешелон који ће без учешћа људи аутономно испуњавати своје задатке, на пример у градској средини, где борбе подразумевају потенцијално високе губитке у људству“, прецизирао је експерт.

По његовим речима, већ данас у Русији постоје примери самосталног деловања борбених система без посаде. „Руске противбродске крстареће ракете ’Оникс’ функционишу као ’чопор’, где постоје водеће и вођене ракете. Алгоритам дејства таквог чопора подразумева различите варијанте и дефинисање најважнијег циља у формацији непријатељских бродова, као и распоређивање осталих циљева унутар ’чопора’, и избор путање лета. Све то група ради аутономно“, објаснио је Мураховски.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“