Руска армија уводи роботе уместо живих војника

Роботи у руској армији нису нека замишљена представа из будућности, него део данашње војне праксе. Већ су уведени у експлоатацију многи уређаји који у потпуности замењују људе. Међу њима су, на пример, беспилотне летелице, роботи за чишћење терена од мина и апарати за извиђање и осматрање. Подводни апарат „Гном“, намењен за извиђање и деактивирање мина под водом, тестиран је 2005. године. И самоходни зенитно-топовски систем „Панцирь С1“ функционише у аутоматском режиму.

Све су то, међутим, само појединачни пројекти. Они често нису настали у оквиру одвојеног програма. У Русији је производња робота као посебне врсте наоружања тек у повоју.

Важан задатак робота је да се губици у људству сведу на минимум. Примена аутоматизоване технике за чишћење терена од мина већ је допринела да се знатно смањи број жртава међу минерима. Поред тога, роботи имају још једну важну предност: функционишу у условима у којима људски организам физички не може да опстане. У том смислу су посебно ефикасни под водом и на територији загађеној радијацијом.

Модели из будућности

Руска војна индустрија већ је пројектовала неколико типова борбених робота. Један део тих пројеката ће у најскорије време бити испоручен армији. Међу најперспективније спада робот „Платформа М“. То је једноставна покретна конструкција тешка једну тону која служи као носач наоружања. На „Платформу“ се може монтирати неколико бацача граната, митраљеза, противтенковски систем... Другим речима, практично свако преносиво наоружање које није теже од 300 кг. Робот постаје врло ефикасан извиђач ако се на његову носећу конструкцију монтирају средства за радио-електронско осматрање. „Платформа“ има чврст оклоп, тако да се оператори не морају бринути уколико робот буде изложен непријатељској ватри из стрељачког оружја. Овај борбени апарат се може кретати брзином нешто већом од 10 км/час, што је готово једнако брзини борца који трчи. Поред тога, машина се преко 10 часова може кретати у режиму борбеног марша, што чак и најиздржљивији борац не би могао да учини.

Поменутом моделу сличан је и МРК-27-БТ. То је такође један од перспективних пројеката руске војне индустрије. Он истовремено носи неколико бацача граната, бацач пламена и митраљез, а може да примени и димне и звучно-светлосне гранате. Ова машина се креће по веома неприступачном терену захваљујући специјално пројектованим гусеницама. Максимална дистанца примене је око 500 м, што значи да се оператор налази изван зоне непосредне опасности. Оба робота, и „Платформа“ и МРК-27-БТ, у наредним годинама ће постати део арсенала Оружаних снага Русије.

Роботизовани „универзални војник”

Руски роботи – поуздани чувари нуклеарног наоружања

Посебну пажњу заслужује робот „Уран“. За разлику од других пројеката руске војне индустрије, он истовремено може да врши неколико различитих функција у борбеним условима. У томе се састоји његова специфика. На пример, „Платформа“ је компактан апарат чији су габарити 1,5 Х 1,5 м, док „Уран“ пре личи на танкету. Тежак је 8 тона и може служити и као борбени робот, и као миноловац, и као апарат за гашење пожара.

„Уран“ је опремљен уобичајеним срељачким оружјем, а такође топовима и ракетним системима, тако да сам по себи представља моћну борбену јединицу. Његове могућности су упечатљиво демонстриране на тестирањима извршеним у мају 2015. године. Овај робот може да уништава непријатељску живу силу и оклопну технику, као и поједине ваздушне циљеве. Оператор „Урана“ може њиме управљати са дистанце од 1 километра, што је важно и у борбеним условима, али и у другим ситуацијама. На пример, направљена је посебна модификација овог робота за гашење шумских пожара и уклањање развалина, што према замисли конструктора треба да обезбеди „Урану” широку примену у цивилној сфери.

Како изгледа будућност руске роботике?

Росијскаја газета. Сва права задржана.