Руски роботи – поуздани чувари нуклеарног наоружања

Виталиј В.Кузмин
У Русији је у току израда борбених робота који ће ускоро моћи да чувају системе са балистичким ракетама као што су „Тополь-М“ и „Ярс“ у арсеналу Стратешких ракетних трупа Руске Федерације. Планирано је да се роботима у будућности повери чак и лансирање балистичких ракета, а засада Стратешке ракетне трупе настављају са научноистраживачким радом и одређивањем функција које треба да врше перспективни роботизовани „чувари“ руског нуклеарног потенцијала.

Како је новинарима 17. децембра саопштио командант Стратешких ракетних трупа Сергеј Каракајев, роботички системи у овом роду војске могу да решавају различите задатке: од комплетног осматрања подручја на коме се налазе положаји ракетних дивизија до указивања помоћи њиховим припадницима.

Командант Стратешких ракетних трупа не искључује могућност да ће се „чувари“ Јарса и Топоља производити заједно са перспективним ракетним системима чија израда је већ у току. У суштини, реч је о пословима по систему „кључ у руке“, где ће се заједно са најновијим системом за лансирање балистичких ракета производити и његов сопствени „чувар“.

„Вукови“ као чувари ракета

У овом тренутку се зна да је у току конструисање и тестирање мобилног роботичког система „Волк 2“, који ће користити јединице Стратешких ракетних трупа. Тај робот је прави универзални војник. Моћан је и тежак, креће се помоћу гусеница и може да извршава практично све борбене задатке: од патролирања задате територије и осматрања, до чувања важних објеката и пружања ватрене подршке тактичкој групи.

Овај „Вук“ ће имати и своје „зубе“, тј. тешки митраљез „Калашњиков“ и митраљезе великог калибра „Утёс“ и „Корд“. Најважнија предност овог робота је могућност да отвара ватру у покрету, при брзини од 35 км/ч, у ограниченој видљивости и по мраку. За прецизност „вучијих“ пројектила задужени су термовизијска камера, ласерски даљиномер и хидростабилизатор.

Сергеј Каракајев није искључио могућност примене нових борбених робота који се већ користе у другим родовима војске. У овом тренутку руске Копнене трупе интензивно примењују робот „Платформа-М“, који је мање величине од робота „Волк-2“, али обавља исте задатке. Комплекс је наоружан бацачем граната и митраљеским системом „Малыш“. Помоћу њега се може даљински управљати борбеним дејствима.

 

Развој вештачке интелигенције на првом месту

Командант Стратешких ракетних трупа је нагласио да у најскорије време модерни командни системи четврте и пете генерације поред чувања балистичких ракета и пружања помоћи припадницима Стратешких ракетних трупа могу добити задатак „да непосредно извршавају наредбе везане за лансирање ракета, без икаквих посредника, чак и у условима нуклеарног удара и радио-електронског ометања”. То значи да у случају непосредне опасности (на пример, када је систем за рано откривање ракетног напада приметио лансирање непријатељске ракете или када се већ догодила катастрофа) роботи сами доносе одлуку о узвратном удару.

Засада стање руске роботике (како борбене тако и мешовите војно-цивилне) не омогућава да се роботима повери тако важан задатак. Постојећи системи већином функционишу на даљинско управљање. Због тога ће, по речима Сергеја Каракајева, „пре увођења у експлоатацију нових роботизованих система морати да се изврши низ додатних истраживања и тестирања”.

Такво тестирање се већ врши у оквиру комплексног наменског програма „Стварање перспективне војне роботике до 2025. године”, који подразумева опремање оружаних снага најсавременијим борбеним роботима.

У септембру 2015. године Војноиндустријска комисија Русије заједно са Министарством одбране припремила је низ тактичких тестова за роботичке системе које добија армија, а у октобру 2015. године представници руске Уједињене корпорације за производњу уређаја саопштили су да је завршено тестирање аутоматизованог система управљања групама роботичких средстава под називом „Уникум”. Тај систем, по информацијама које наводе његови аутори, омогућава да се човек потпуно искључи из процеса управљања и да се механизмима доделе својства која су готово равна људским могућностима.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“