Пет најгорих произвођача АК на свету

Регрут авганистанске локалне полиције спрема се да пуца из АК-47, провинција Забул, Авганистан.

Регрут авганистанске локалне полиције спрема се да пуца из АК-47, провинција Забул, Авганистан.

Aclosund Historic/Legion Media
Експерти Концерна „Калашњиков“ откривају које моделе АК стране производње никада не треба да купите, и због чега.

АК ће и 2021. године бити један од најчешће коришћених аутомата на свету. Његов тираж широм света премашиће 100 милиона примерака. Многе земље производе овај аутомат у својим фабрикама али нису сви ти модели вредни вашег времена и новца.

Ово је листа најгорих модела аутомата „Калашњиков“ које можете пронаћи на тржишту оружја широм света.

Кина

Кинески јуришни аутомат Type 56-2.

СССР је технологију производње аутомата „Калашњиков“ ставио Кини на располагање још 1956. године. Прве верзије аутомата кинеске производње биле су прилично добре, али је временом квалитет знатно опао. На пример, на појединим аутоматима се цев климала унутар сандука са рукохватом. „Тешко је то и замислити, али тако је било“, каже Владимир Онокој, руководилац Одељења за војнотехничку сарадњу концерна „Калашњиков“.

Временом су кинеске фабрике почеле да „рационализују“ производњу и смањују њене трошкове, што је додатно погоршало ситуацију. Пад квалитета је компензован ниском ценом. По речима стручњака концерна „Калашњиков“, половни аутомат на међународном тржишту коштао је око 400 долара, а кинески модел само 93 долара.

„Главни проблеми са кинеским моделима АК су низак квалитет опруга, извлакача чауре и сигурносних механизама, мала прецизност, и још много тога. Поједини чак тврде да су ти аутомати направљени од сажвакане фолије“, рекао је Јуриј Синичкин, бивши снајпериста и водећи инжењер корпорације Lobaev Arms.

Ирак

Ирачка верзија „Калашњикова“ АК-47, Табук.

„Ирак је технологију производње АК добио од Југославије, која никада није имала званичну лиценцу за производњу ових аутомата. Ирачки АК је заправо пиратска копија пиратске копије“, рекао је Онокој.

У почетку производња у Ираку није била тако лоша како је могла бити, али после дуготрајног рата са Ираном и послератне економске кризе ситуација се погоршала.

На ирачким моделима канал цеви није хромиран и због тога она брже рђа. Било је проблема и са термичком обрадом ситних детаља што је изазивало ломљење плочица нишанске реглете.

Онокој каже да је једном видео ирачки аутомат са магацином причвршћеним помоћу лепљиве траке“.

Сједињене Америчке Државе

AK47-RAS47, Century Arms.

Звучи неочекивано али Онокој тврди да се један од најгорих модела АК на свету производи у економски и технолошки најразвијенијој земљи света, тј. у САД.

„У САД има произвођача АК који спадају међу најбоље, али има и оних који су међу нагорима. Американци имају одличне компаније у сфери малог бизниса које праве ретке аутомате АК за колекционаре оружја, али има и невероватно лоших произвођача“, рекао је експерт.

Он је поменуо компанију Inter Ordnance као најгорег произвођача АК у САД. Његове лоше стране су крива цев, слаби шрафови, лоше склапање и још много тога. Други несавесни произвођач је Century Arms који такође прави аутомате „Калашњиков“.

„Они се зову ’два у једном’, тј. и аутомат и ручна граната. Разликује се од обичне гранате по томе што може да експлодира у сваком тренутку“, истакао је Онокој.

Етиопија

Етиопски номади овим оружјем чувају своју стоку.

„Производњу АК у Етиопији су по свему судећи организовали стручњаци из Северне Кореје. За етиопске аутомате је карактеристична ниска отпорност на корозију, као и неквалитетне деформисане нитне, и неквалитетна пластика. Чак и после 60 година оригинални совјетски аутомат изгледа и функционише боље него његова копија из Етиопије“, изјавио је Онокој.

Пакистан

Провера аутомата АК-47, Пакистан.

Сматра се да је пакистански АК најгори јер се производи у малим селима помоћу основног алата који поседују ковачи.

По речима експерта концерна „Калашњиков“, 20 од 30 тих аутомата никада не могу да погоде циљ са дистанце од 50 метара јер метак из оваквих аутомата лети непредвидљивом путањом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“