Први и засад највећи космодром на свету подигнут је 1955. године. Бајконур је био главни космодром Совјетског Савеза: са њега је полетео први сателит Земље, са њега су у свемир кренули Јуриј Гагарин, Валентина Терешкова, Алексеј Леонов и многи други хероји космонаутике.
Зашто је за његову изградњу изабрано управо то место? Ствар је у повољном географском положају. Терен је на том месту пустињски, слабо насељен, тј. ракете не пролећу поред великих градова и не одбацују истрошене степене у шуме или на плодну земљу. Згодно је било и то што недалеко пролази железничка пруга. У западним изворима космодром се дуго називао Tyuratam по најближој станици Тјура-Там.
После распада СССР-а космодром се нашао на територији Казахстана, и Русија га користи на основу уговора о закупу, засад до 2050. године.
Заузима огроман простор: преко 6.700 квадратних километара, као три Москве! На Бајконуру ради преко 10 хиљада људи. Током читавог свог постојања са њега је изведено скоро 5 хиљада лансирања ракета.
На северу Русије, у Архангељској области, налази се космодром Плесецк (180 километара јужно од Архангељска). Подигнут је 1957. године и још увек је једини активни космодром у Европи. Са Плесецка углавном полећу највећи космички апарати (на пример, метеоролошки сателити), а такође служи за тестирање ракетних система.
У совјетско време на Плесецку је изведено преко 1.600 лансирања ракета-носача и тестирано 13 ракетних система. Запослени на космодрому имају занимљив обичај: пре лансирања ракете на њој исписују име „Тања“, каже бивши начелник Плесецка, командант Космичких снага Русије Олег Остапенко. „Када се ракета пуни горивом, на резервоару са кисеоником хвата се иње, и пре самог полетања један члан посаде рукавицом по том ињу исписује име Тања“. Према легенди, тако се звала девојка једног совјетског војника.
2011. године на Далеком истоку Русије, у Амурској области, почела је изградња новог космодрома, који је добио име Восточни (источни). Први лансирни комплекс за ракету-носач „Сојуз-2“ био је завршен 2016. године, и са њега је већ лансирано неколико десетина сателита (једно од последњих лансирања било је лансирање 36 британских телекомуникационих сателита OneWeb за интернет-кориснике).
У току је изградња другог и трећег лансирног комплекса за ракете-носаче различите носивости. Такође је у плану нови аеродром у рејону најближег града Циолковски и линија лаког метроа, која треба да повеже град, аеродром и космодром. Такође, на космодрому се одржавају обиласци за посетиоце који могу да посматрају лансирање ракете.
У Астрахањској степи налази се помоћни руски космодром Капустин Јар. Првобитно је то био полигон за тестирање совјетских балистичких ракета, као и за лансирање метеоролошких истраживачких ракета. Основан је још 1947. године.
Али већ 1956. године са овог полигона је лансирана прва ракета-носач са псима на свету. Од 60-их до 80-их са Капустиног Јара редовно су полетали сателити.
Данас овај полигон има секундарни значај.
Овај космодром у Оренбуршкој области (Јужни Урал) налази се у близини града Јасни. Мада је саграђен релативно недавно, 2006. године, користи се прилично ретко.
Са њега се лансирају ракете-носачи „Дњепар“ компаније „Космотрас“, заједничког пројекта Русије, Украјине и Казахстана. Ракете у орбиту постављају различите сателите САД, Шведске, Француске, Тајланда, Кореје. Засад је изведено само 10 лансирања, последње 2015.
Русија такође сарађује са другим земљама у свемиру. Тако је 2003. године покренут руско-европски пројекат „Сојуз“ за заједничке космичке програме.
Свемирски апарати лансирају се са космодрома Куру у Француској Гвајани (Јужна Америка). Прво лансирање ракете-носача „Сојуз-СТ-Б“ догодило се 2011. године. У орбиту су постављена два европска навигациона сателита „Галилео“. Укупно је изведено око 20 лансирања и постављено је око 60 сателита овог типа.
После распада СССР-а руско руководство покренуло је питање стварања новог космодрома који би могао да замени Бајконур у Казахстану.
У Амурској области је 1997. године саграђен космодром за тестирања „Свободни“ на бази расформиране ракетне дивизије. За неколико година са њега је лансирано само пет ракета-носача (оне су у орбиту подигле руске, израелске, америчке и шведске сателите). Ипак, затим је почела његова реконструкција, појавили су се проблеми са финансирањем, и 2007. космодром је затворен.
Веома занимљив пројекат Русије, САД, Норвешке и Украјине је прави плутајући космодром под именом „Морски старт“. Оператор пројекта била је компанија Sea Launch, регистрована у Калифорнији, чије акције су подељене међу земљама-учесницама.
Прво лансирање одржано је 1999. године са плутајуће платформе у Тихом океану у рејону екватора. Притом су коришћени ракета-носач „Зенит-3SL“ и бивша морска нафтна платформа. Укупно је изведено преко 30 успешних лансирања свемирских апарата и различитих терета. Компанија-оператор имала је финансијске потешкоће и данас је „Морски старт“ власништво компаније S7 Group (која се углавном бави авио-превозом). У марту 2020. године плутајући космодром је пребачен у бродоградилиште на Далеком истоку. Планирано је да се ова јединствена конструкција обнови.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
