Какве космодроме поседује Русија?

Наука и технологија
АНА СОРОКИНА
Први на свету, најсевернији и „најинтернационалнији“: руски космодроми налазе се како на територији земље, тако и ван ње.

Бајконур – најстарији космодром на свету

Први и засад највећи космодром на свету подигнут је 1955. године. Бајконур је био главни космодром Совјетског Савеза: са њега је полетео први сателит Земље, са њега су у свемир кренули Јуриј Гагарин, Валентина Терешкова, Алексеј Леонов и многи други хероји космонаутике.

Зашто је за његову изградњу изабрано управо то место? Ствар је у повољном географском положају. Терен је на том месту пустињски, слабо насељен, тј. ракете не пролећу поред великих градова и не одбацују истрошене степене у шуме или на плодну земљу. Згодно је било и то што недалеко пролази железничка пруга. У западним изворима космодром се дуго називао Tyuratam по најближој станици Тјура-Там.

После распада СССР-а космодром се нашао на територији Казахстана, и Русија га користи на основу уговора о закупу, засад до 2050. године.

Заузима огроман простор: преко 6.700 квадратних километара, као три Москве! На Бајконуру ради преко 10 хиљада људи. Током читавог свог постојања са њега је изведено скоро 5 хиљада лансирања ракета.

Плесецк – најсевернији

На северу Русије, у Архангељској области, налази се космодром Плесецк (180 километара јужно од Архангељска). Подигнут је 1957. године и још увек је једини активни космодром у Европи. Са Плесецка углавном полећу највећи космички апарати (на пример, метеоролошки сателити), а такође служи за тестирање ракетних система.

У совјетско време на Плесецку је изведено преко 1.600 лансирања ракета-носача и тестирано 13 ракетних система. Запослени на космодрому имају занимљив обичај: пре лансирања ракете на њој исписују име „Тања“, каже бивши начелник Плесецка, командант Космичких снага Русије Олег Остапенко. „Када се ракета пуни горивом, на резервоару са кисеоником хвата се иње, и пре самог полетања један члан посаде рукавицом по том ињу исписује име Тања“. Према легенди, тако се звала девојка једног совјетског војника.

Восточни – најновији

2011. године на Далеком истоку Русије, у Амурској области, почела је изградња новог космодрома, који је добио име Восточни (источни). Први лансирни комплекс за ракету-носач „Сојуз-2“ био је завршен 2016. године, и са њега је већ лансирано неколико десетина сателита (једно од последњих лансирања било је лансирање 36 британских телекомуникационих сателита  OneWeb за интернет-кориснике).

У току је изградња другог и трећег лансирног комплекса за ракете-носаче различите носивости. Такође је у плану нови аеродром у рејону најближег града Циолковски и линија лаког метроа, која треба да повеже град, аеродром и космодром. Такође, на космодрому се одржавају обиласци за посетиоце који могу да посматрају лансирање ракете.

Капустин Јар: од војног полигона до космодрома

У Астрахањској степи налази се помоћни руски космодром Капустин Јар. Првобитно је то био полигон за тестирање совјетских балистичких ракета, као и за лансирање метеоролошких истраживачких ракета. Основан је још 1947. године.

Али већ 1956. године са овог полигона је лансирана прва ракета-носач са псима на свету. Од 60-их до 80-их са Капустиног Јара редовно су полетали сателити.

Данас овај полигон има секундарни значај.  

Јасни: готово заборављен 

Овај космодром у Оренбуршкој области (Јужни Урал) налази се у близини града Јасни. Мада је саграђен релативно недавно, 2006. године, користи се прилично ретко.

Са њега се лансирају ракете-носачи „Дњепар“ компаније „Космотрас“, заједничког пројекта Русије, Украјине и Казахстана. Ракете у орбиту постављају различите сателите САД, Шведске, Француске, Тајланда, Кореје. Засад је изведено само 10 лансирања, последње 2015.

Пројекат „Сојуз“ у Гвинејском космичком центру

Русија такође сарађује са другим земљама у свемиру. Тако је 2003. године покренут руско-европски пројекат „Сојуз“ за заједничке космичке програме.

Свемирски апарати лансирају се са космодрома Куру у Француској Гвајани (Јужна Америка). Прво лансирање ракете-носача „Сојуз-СТ-Б“ догодило се 2011. године. У орбиту су постављена два европска навигациона сателита „Галилео“. Укупно је изведено око 20 лансирања и постављено је око 60 сателита овог типа.

Свободни – затворен космодром

После распада СССР-а руско руководство покренуло је питање стварања новог космодрома који би могао да замени Бајконур у Казахстану.

У Амурској области је 1997. године саграђен космодром за тестирања „Свободни“ на бази расформиране ракетне дивизије. За неколико година са њега је лансирано само пет ракета-носача (оне су у орбиту подигле руске, израелске, америчке и шведске сателите). Ипак, затим је почела његова реконструкција, појавили су се проблеми са финансирањем, и 2007. космодром је затворен.

Морски старт – плутајући космодром

Веома занимљив пројекат Русије, САД, Норвешке и Украјине је прави плутајући космодром под именом „Морски старт“. Оператор пројекта била је компанија Sea Launch, регистрована у Калифорнији, чије акције су подељене међу земљама-учесницама.

Прво лансирање одржано је 1999. године са плутајуће платформе у Тихом океану у рејону екватора. Притом су коришћени ракета-носач „Зенит-3SL“ и бивша морска нафтна платформа. Укупно је изведено преко 30 успешних лансирања свемирских апарата и различитих терета. Компанија-оператор имала је финансијске потешкоће и данас је „Морски старт“ власништво компаније S7 Group (која се углавном бави авио-превозом). У марту 2020. године плутајући космодром је пребачен у бродоградилиште на Далеком истоку. Планирано је да се ова јединствена конструкција обнови.