ВВА-14 је био авион-амфибија направљен почетком 1970-их за откривање нуклеарних подморница како у лету тако и на површини воде.
„Био је то пројекат Хладног рата који је у почетку осмишљен као противтежа америчким нуклеарним подморницама које су биле наоружане новим балистичким ракетама UGM-27 „Polaris“. Те подморнице су се у ратној морнарици САД појавиле средином 1960-их па је совјетској армији било потребно оружје које би ублажило њихову претњу“, каже за портал Russia Beyond главни уредник листа „Независимое военное обозрение“ Дмитриј Литовкин.
Прототип ВВА-14 добио је низ напредних система наоружања тога доба: противбродска торпеда, систем за допуну горива на површини воде и нови радиолокациони систем „Буревестник“ који открива подводне циљеве удаљене 1.500 км од обале.
Треба истаћи да Русија данас такође користи систем „препорођеног Буревестника“. То је крстарећа ракета са нуклеарним мотором која може да остане у ваздуху месецима, па чак и годинама, док не дође време за напад или за промену нуклеарних компоненти.
ВВА-14 је пројектован као катамаран са 14 мотора (од тога је 12 мотора омогућавало вертикално узлетање са воде док су преостала два коришћена за хоризонталан лет и развијала су брзину од 760 км/час у ваздуху). Помоћу тих мотора авион је могао да полети са воде и да се спусти на воду чак и за време буре када су таласи високи 2,5 метара и да лети 12 метара изнад површине мора.
„Његов дизајн и јединствене карактеристике су разлог што је пројекат затворен када су конструкторски бирои Тупољев и Иљушин представили своје авионе-амфибије. Њихове машине нису могле вертикално да узлећу али су биле погодније за масовну производњу“, истакао је експерт.
Он је додао да би се трошкови производње и експлоатације авиона ВВА-14 могли упоредити са авионима стратешке авијације, с тим што авион-амфибија није могао да преваљује та растојања, имао је мању носивост и користио другачије наоружање.
„Тај ’однос цене и квалитета’ био је разлог због кога је одлучено да се армија придржава модела Бе-12, а не ВВА-14. Овај авион је био мањи али је у свом арсеналу имао и тактичке нуклеарне бомбе“, каже главни уредник листа „Независимое военное обозрение“.
По његовим речима, пројекат ВВА-14 је запостављен а његове технологије вертикалног узлетања са воде нису користили ни совјетски ни страни инжењери сматрајући да оне нису прикладне за војну употребу.
„Током лета такав авион прави око себе облак од креча и воде који га скрива од радара. Амерички војни стручњаци су током 1960-их размишљали и о коришћењу сличног авиона у офанзивне сврхе јер је он могао да се приближи броду, баци бомбу и одлети, али су још у фази пројектовања схватили да развој таквог авиона за потребе ратне морнарице није сврсисходан“, рекао је експерт.
У почетку се чинило да би то омогућило авиону да се приближи броду, баци бомбу и одлети, а затим се испоставило да се такав „талас“ може видети визуелно и да би сваки брод отворио ватру на њега.
Због тога су сви пројекти оваквих авиона-амфибија са вертикалним узлетањем били обустављени у фази тестирања или у фази пројектовања због несврсисходности и лошег односа између цена и квалитета.
„Чим наши и страни инжењери нађу јефтинији начин за прављење авиона који вертикално полећу са воде, без коришћења 12 допунских мотора, та технологија ће бити примењена у авионима-амфибијама. У овом тренутку постоје друга насушна питања, на пример развој хиперзвучних ракетних технологија у које треба улагати, како интелектуалне тако и финансијске ресурсе“, закључио је Литовкин.
Једина два преостала прототипа авиона ВВА-14 могу се видети у Музеју авијације у Моњину (Подмосковље) и у Авијацијском центру „Беријев“ у Ростовској области.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
