Три јединствена авиона која би Русија могла да има (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Сматра се да совјетски и руски авиони заједно са америчким и француским спадају међу најбоље на свету. Током читавог 20. века руски инжењери су радили на многобројним перспективним пројектима који би могли да поставе нове стандарде за авијацију у целом свету, а уједно и да постигну велики комерцијални успех.

Међутим, из различитих разлога они никада нису пуштени у масовну производњу, јер је то био период у коме је Русија била у рату или у економској стагнацији.

Наводимо три најзанимљивија пројекта из недавне прошлости за које можда никада нисте ни чули.

Су-47

Руски експериментални ловац Су-37 „Беркут“ (Су-47) конструкторског бироа „Сухој“. Главни конструктор Михаил Асланович Погосјан.

Вјачеслав Афоњин/Sputnik

Овај ловачки авион се појавио крајем 1990-их и могао је заузети место руског ловца пете генерације Су-57 (овде сазнајте све о најмодернијим руским авионима).

Важио је за један од најнеобичнијих авиона на свету. Специфичан је по обрнутој геометрији крила. Таква конструкција олакшава маневрисање на малим брзинама, смањује уочљивост авиона на радарима приликом полетања и слетања, а уједно обезбеђује и већу аереодинамичку ефикасност.

Међутим, управо чињеница да се ловац толико разликује од свих других модела утицала је на одлуку војног врха да не уврсти овај авион у свој арсенал.

„Био је сувише скуп и непогодан за масовну производњу. У производњи тих крила обрнуте геометрије морају се користити скупи композитни материјали од угљеничних влакана. Због тога је војни врх одлучио да одложи пројекат за ’боље дане’, јер крајем 1990-их није било довољно средстава. Касније је ’Сухој’ покренуо пројекат Су-57 и сви су заборавили тај претходни модел“, каже Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

Па ипак, овај авион је коришћен за тестирање технологија које су касније интегрисане у ловац Су-57.

„Сухој“ је тестирао технологије ’невидљивости’ и смештање оружја унутар трупа ради што мање уочљивости авиона на радарима. Обе технологије су модернизоване и сада се користе у ловцу пете генерације Су-57“, истиче експерт.

Сухој Су-21 бизнис џет

Сухој Су-21/С-21, суперсонични пословни путнички авион.

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Суперсонични пословни авион „Сухой“ С-21 био је еталон техничког напретка током 1980-их. Тај авион је изузетан у сваком погледу. Чак и данас изгледа као свемирски брод из будућности који би могао да заузме своје место на тржишту. Али није пуштен у производњу, мада су новац у њега инвестирале приватне компаније.

„То је у своје време био један од првих комерцијалних прототипова суперсоничних путничких пословних авиона на тржишту. ’Сухој’ је пре много година могао да одломи огромно парче у том сегменту тржишта“, каже главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

По речима Мураховског, узрок одустајања од масовне производње био је недостатак новца, као и у случају ловачког авиона Су-47.

„После распада Совјетског Савеза руска војска буквално није имала новца за плате официрима и војницима, па ни инжењерима, да и не говоримо о инвестирању милиона долара у развој авиона. Ситуација се побољшала током 2000-их, када су скочиле цене нафте и гаса, па је Москва покренула програме набавке и развоја оружја вредне милијарде долара“, истиче експерт.

Један од тих програма је и данас на снази. Москва је инвестирала око 300 милијарди долара у развој и набавку оружја до 2027. године. Тај новац ће бити утрошен на стварање нових стратешких авијацијских и копнених система, као и за општу модернизацију војске.

Овде сазнајте које „оружје будућности“ добија руска армија 2022. године у оквиру овог програма.

Први авион са топовима на крилима

Archive photo

Авион ББ-21 се појавио крајем 1930-их. Био је то први авион у свету који је имао топове на крилима.

„Раније су авиони користили само митраљезе испред или иза пилотске кабине. Совјетски инжењери су представили моноплан који је на крилима имао топове на даљинско управљање“, објашњава експерт.

Војска је прихватила пројекат, али он није могао бити реализован и пуштен у серијску производњу јер је Совјетски Савез нападнут 1941. године, тако да су сви производни капацитети били преусмерени на производњу авиона Јак-1. Тај авион је технички био лошији и имао мању ватрену моћ, али СССР није имао избора.

Требало је да ББ-21 од наоружања има два топа великог калибра и по два митраљеза на сваком крилу, а такође митраљез у задњем делу за заштиту авиона током ваздушних борби и напада отпозади.

Авион је могао да развије брзину од 400 км/ч и да лети на висини од 6.650 метара, што је крајем 1930-их било прилично иновативно.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!