Александар Фјодорович Можајски је цео живот провео на мору, и увек је маштао о небу. Догурао до чина контраадмирала и ушао у историју као изумитељ првог руског авиона.
Портрет Александра Фјодоровича Можајског (1825 - 1890).
Алексеј Вартоломејев/SputnikМожајски се почетком 1860-их повукао из службе и потпуно се посветио конструисању авиона. Сатима је посматрао птице у лету, проучавао њихову анатомију, правио ваздушне змајеве и сам их тестирао на небу. У тим експериментима је често и он сам задобијао повреде.
Ваздушни змај којим је Можајски полетео 1876.
TASSАлександар Фјодорович је 1876. године у мањежу Берејторске коњичке школе у Санкт Петербургу демонстрирао присутнима свој први мали летећи модел авиона. Тај „чамчић“ је покретан пропелерима, а њих је покретала навијена опруга часовника. „Летелица“ се кретала кроз ваздух брзином од 5 м/с носећи један килограм терета.
„Изумитељ је веома добро решио питање ваздухопловства које је одавно на реду“, написао је инжењер за бродоградњу, пуковник Павел Богословски: „Апарат помоћу својих погонских справа не само да лети и јури по земљи, него може и да плови. Брзина његовог лета је запањујућа; он се не боји ни тежине, ни ветра, и може да лети у свим правцима... Искуство је доказало да је наш даровити сународник савладао препреке за пловидбу ваздухом које су досад постојале“.
Цртеж авиона Можајског.
Public domainСледећи корак Можајског било је стварање „ваздухопловне справе“ природне величине, „на којој би човек могао управљати снагом машине и смером кретања“.
Конструктору је за стварање правог авиона било потребно финансирање. Будући да је 1877. године почео рат против Османлијског царства он је сматрао да ће војно руководство бити заинтересовано за пројекат. Међутим, специјалне комисије су дошле до закључка да пројекат Можајског није довољно убедљив и сувише је скуп да би се на њега трошио државни новац.
Слика једног од летећих модела авиона А. Ф. Можајског.
Public domain„Желео сам да будем од користи својој отаџбини и посветио сам се своме пројекту, због чега сам напустио службу и одрекао се осталог што је такође било исплативо у погледу зараде и каријере“, вајкао се Александар Фјодорович: „Најпре сам потрошио оно мало готовине коју сам имао, затим са ушао у дугове, продао и заложио све што има неку вредност, чак и часовник и бурме... И тек када сам стигао до краја, до сиромаштва, немајући већ ни одело које приличи официру, замолио сам помоћ од државе, и то не награду, него насушни комадић хлеба...“
Држава није пристала да у целини финансира пројекат, него му је издвојила само део средстава за наставак истраживања. Посао је ипак напредовао, мада споро и тешко. Тако је 1884. године завршен први руски авион, коме је Можајски дао име „Жар-Птица“ по лику из словенских бајки.
Модел авиона Можајског.
Државни политехнички музеј/Владимир Галин„Моноплан је био чамац са дрвеним ребрима, пресвученим тканином. Уз бочне зидове чамца причвршћена су правоугаона крила, мало испупчена увис. Све је пресвучено танком свиленом тканином која је натопљена лаком. Плетена мрежа крила је била од дрвета (бор)... Крила су била подигнута отприлике хват (нешто више од два метра – прим. Russia Beyond) изнад земље. Чамац је имао два јарбола. Крила су се држала жичаним ужадима затегнутим за јарболе и постоље. Оба мотора су смештена у предњем делу чамца... Било је три пропелера, сваки са по четири лопатице...“ – тако је изум Можајског описао лист „Новое время“.
Авион је био тежак скоро једну тону, а дугачак 15 метара. Распон крила му је био 24 метра. Покретала су га два мотора на парни погон британске компаније „Arbeker-Hamkens“ са 10 и 20 коњских снага.
Модел авиона Можајског на коме је 1882. изведен први лет на свету.
Рунов/SputnikУ јесен 1884. године „Жар Птица“ је тестирана на једном пољу близу Санкт Петербурга. Направљена је писта у виду дрвене стазе под нагибом. Александар Фјодорович је тада већ био у годинама (57), па је одлучено да за управљач седне механичар.
Авион на парни погон Можајског је ухватио залет на дрвеној стази, подигао се у ваздух и летео право око 100 метара, а затим је почео да губи висину, јер мотори нису били довољно јаки. Приликом атерирања је оштећено крило на авиону.
Модел првог на свету авиона који је А. Ф. Можајски лично направио и финансирао.
Централни војнопоморски музеј/А.Вартоломејев/SputnikКонструктору је било драго што је авион успешно полетео, али је био свестан да је потребно усавршити летелицу. Међутим, Александар Фјодорович је умро 1890. године, не стигавши да оствари своју замисао до краја. „Жар Птица“ је запостављена. Изгорела је пет година након смрти свог изумитеља.
Труд Можајског ипак није био узалудан. Његова достигнућа су успешно искоришћена почетком 20. века у стварању џиновских авиона „Руски витез“, „Свјатогор“ и „Иља Муромец“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу