Вишенаменски авион-амфибија Бе-200ЧС током узајамне активности авијације Министарства за ванредне ситуације Русије са копненим и поморским спасилачким службама у Приморју.
Виталиј Ањков/Sputnik
Руска империја је користила хидроавионе стране производње све до 1913. године. Те године је капетан Данил Александров разбио свој француски хидроавион „Donnet-Lévêque“ и замолио конструктора авиона Дмитрија Григоровича да га поправи. Конструктор је проучио технологију а затим направио први руски хидроавион под називом М-1. Конструкција му је била дрвена, а крила пресвучена ланеним платном. Распон крила је био 14 метара, а дужина авиона око 8 метара. Могао је да развије брзину око 90 км/час и имао места за две особе. Направљен је само један примерак авиона М-1.
Током наредне две године Григорович је пројектовао још три модела хидроавиона, а 1915. године је све то своје искуство искористио за пројектовање „летећег чамца“ М-5. Његов дрвени рам од јасена био је покривен шперплочом. Летелица је изгледала врло крхко али је могла да се спусти на воду и да полети са воде када су таласи високи пола метра. Авион је развијао брзину од 105 км/час, имао је два места и отприлике исте габарите као М-1. М-5 је произведен у највећој серији примерака направљеној у раној фази. Прављен је до 1923. године. Укупно је избачено 300 ових летелица.
Први ловац-амфибија под називом М-11 био је направљен 1916. године. Био је тежи од претходних авиона јер је покривен гвозденим плочама дебљине 4-6 милиметара. Имао је једног пилота и митраљез на носу. Овај хидроавион је био дугачак око 8 метара, а крила су му била уска, са распоном мањим од 9 метара. Могао је да развије брзину од 130 км/час. И поред тога што мотор није имао довољну снагу овај модел је ипак постао серијски. Направљен је укупно 61 авион М-11.
Хидроавион МБР-2 био је први пројекат конструктора Гиргорија Беријева направљен 1932. године. Беријев је најпре хтео да га направи од алуминијума али су му искусни конструктори објаснили да у земљи нема довољно те руде тако да је у коначној варијанти ипак искористио дрво. Авион је био дугачак 13,5 метара, имао је распон крила 19 метара и развијао брзину 215-235 км/час. После првог лета пробни пилот је веома високо оценио ову летелицу. Авион је 1933. године увршћен у арсенал Совјетског ратног ваздухопловства. Направљено је око 1.300 авиона МБР-2, укључујући и појдине модификације за цивилну употребу.
Стварање првог совјетског млазног хидроавиона била је идеја Беријевљевог бироа коју је подржао војни врх. Пројектовање је трајало четири године и 1951. је направљен први експериментални примерак под називом Р-1, али је њега још требало дорадити. Био је у потпуности од метала, са распоном крила 20 метара и исто толиком дужином. Имао је два мотора и развијао је брзину од 800 км/час. Р-1 је имао топ, трочлану посаду и могао је да носи бомбе. Због многих проблема са производњом претворен је у летећу лабораторију.
Бе-6 у Кијевском музеју авијације.
Михаил Фетисов (CC BY 3.0)Бе-6 је био вишенаменски војни хидроавион. Могао је да се користи за осматрање на великим растојањима, за бацање бомби, транспорт 40 војника, итд. Његов први лет је изведен 1948. године. Бе-6 је био наоружан топовима. Ова летелица је била дугачка 23 метра и имала распон крила 33 метра. Могла је да полеће са воде и спушта се када су таласи високи метар и по, и развијала је брзину од 416 км/час. Направљено је укупно 123 примерка авиона Бе-6. Поједине примерке су користиле чак и јединице на Арктику.
Вишенаменски авион-амфибија Бе-8.
SputnikХидроавион Бе-8 направљен 1948. године разликовао се од свих других по томе што је уместо обичних пловака имао подводна крила. Захваљујући њима могао је лакше да полети. Авион Бе-8 је пројектован за превоз путника и везу. Био је дугачак 13 метара, имао распон крила 19 метара и примао 6 путника. Могао је да развије максималну брзину од свега 265 км/час, јер су подводна крила, како се испоставило, спречавала убрзање. Због тога су направљена само два примерка Бе-8.
Бе-10
www.airwar.ruБеријев и његов биро су захваљујући проблемима са Р-1 стекли довољно искуства да би касније направили успешан серијски хидромлазни мотор. Тако је 1955. године настао торпедоносни бомбардер под називом Бе-10. Група конструктора га је пројектовала у најстрожој тајности тако да чак ни други запослени у бироу нису за то знали. Коначна верзија Бе-10 била је дугачка 31,5 метара. Размак крила му је био 27 метара и имао је сидро. Овај авион је поставио мноштво рекорда. На пример, био је најбржи хидроавион који је икада достигао брзину од 912 км/час.
Беријев Бе-12 Руске морнарице.
Дмитриј ПичугинБе-12 је пројектован као противбродски хидроавион. Свој први лет је извео 1960. године. Нажалост, годину дана касније један од његових пробних летова се завршио трагично због грешке члана посаде. После катастрофе пројекат авиона је доживео неколико измена и добио назив „Чайка“ („Галеб“). Бе-12 има распон крила 30 метара и исто толико је дугачак. Може да развије максималну брзину од 540 км/час. Помоћу овог модела постављено је 46 рекорда. Он је такође доживео низ модификација, између осталих и за цивилну употребу, а неки од њих се још увек користе.
Полетање са воде амфибијског авиона А -40 „Албатрос“.
Роман Денисов/SputnikНајвећи хидроавион у историји био је А-40, познат као „Албатрос“. Свој први лет је извео 1986. године. А-40 је направљен за различите намене. На пример, могао је да носи 6,5 тона мина и противбродских ракета. Посада је имала 8 чланова. Распон крила овог авиона био је 42 метра, а дужина 44 метра. Могао је да развије максималну брзину од 800 км/час. Распад СССР-а је спречио да се овај пројекат заврши, и данас инжењери с времена на време изражавају жељу да га обнове.
Цртеж пројекта Бе-2500 „Нептун“.
Тангарошки авијацијски научно-технички комплекс „Беријев“Крајем 1980-их пројектован је Бе-2500 који је требало да буде највећи и најтежи хидроавион у историји. Претпостављало се да ће бити дугачак 115 метара и да ће имати распон крила 125 метара, а максималну полетну масу 2.500 тона. И поред велике масе Бе-2500 је био пројектован да развија брзину од 770 км/час. Требало је да превози терет и војнике, да врши извиђање нових налазишта, па чак и да доставља космичке бродове у горње слојеве атмосфере. Нажалост, пројекат још није завршен.
Руски авион-амтфибија Бе-200 ЧС Тангарошког авијацијског научно-техничког комплекса „Беријев“.
Марина Лисцева/TASSБе-200 је направљен на бази модела А-40 али са знатним побољшањима. Први лет је изведен 1998. године. Ово је цивилни вишенаменски авион. Он може да превози терет и путнике, да патролира изнад одређене територије и гаси пожаре. На пример, у летњим месецима се често користи за борбу против шумских пожара у Јакутији. Дугачак је 32 метра и има распон крила око 33 метра. Развија максималну брзину од 600 км/час. Још увек се производе нови хидроавиони Бе-200 са различитим модификацијама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
