„Крила Русије“: Прича о највећем авиону на свету који никада није полетео

КР-860

КР-860

Конструкторски биро „Сухој“
Требало је да он превози 860 путника по целом свету, али је пројекат запостављен и заборављен због економске кризе 1990-их.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Русија је током 1990-их могла имати највећи путнички авион на свету. Звао се КР-860 „Крила Русије“.

Конструисао га је конструкторски биро „Сухој“, који је тада радио на стварању економски успешног авиона за цивилно ваздухопловство. Према оценама компаније, проток путника ће се у 21. веку сваке године увећавати за 9-12%. Због тога ће тржишту бити потребни двоспратни авиони за превоз великог броја људи једним летом.

„На авионима са две палубе радили су конструктори широм света. Американци су направили серију Boeing 747, а Европљани џиновски Airbus A380. ’Сухој’ је крајем 1990-их пратио тенденције и није желео да пропусти нови формат превоза путника у двоспратним авионима“, каже Алексеј Власов, експерт за безбедност летова.

Како је требало да изгледа КР-860 „Крила Русије“?

„Током 1990-их је наша авионска индустрија била у тешкој ситуацији. Компанијама је био потребан успешан пројекат који би нашу школу производње авиона подигао на нови ниво. Авиони са две палубе су тада били главни светски тренд. Ми смо одлучили да га пратимо“, каже експерт.

Инжењери су хтели да сместе 12 седишта у једном реду на доњој палуби и девет на горњој. Сваки авион овога типа требало је да прима 860 путника или 650 тона терета.

Распон крила ове „птичице“ је износио 88 метара, што је импозантно. Због тога је авиону био потребан додатни простор на писти и у хангару, па су конструктори одлучили да направе крила која се склапају тако да се распон смањи на 64 метра.

Авион би био дугачак 80 метара, могао би да развија брзину крстарења од око 1.000 км/ч и да преваљује 15.000 километара. На папиру је све изгледало лепо, али је компанија на крају морала да се одрекне овог пројекта. Зашто?

Зашто је КР-860 запостављен?

Макета авиона КР-860 компаније „Сухој“, Казањ, 1. јун 1988.

Разлог је једноставан – наступила је економска криза.

„За стварање таквог авиона предузеће мора да организује огроман ланац производње. Потребно је имати засебну производњу мотора, производњу конструкције, засебне погоне и специјалну опрему, а Русија у том периоду није све то поседовала. За сличан пројекат су потребне милијарде долара, а ’Сухој’ тада није могао то себи да приушти“, истиче Власов.

По његовим речима, компанија ни случајно не би прихватила да прави овај авион ако унапред не добије средства од државе за тај посао. А није их добила. Због тога се одустало од пројекта највећег путничког авиона на свету.

Недостаци двоспратних авиона

„Сухој“ није направио своју верзију двоспратног авиона, али стране компаније су избациле на тржиште неколико таквих модела. Међу њима су Airbus A380 и Boeing 747.

„Такви авиони су имали задатак да реше проблем наглог повећања броја путника током 1990-их. Испоставило се, међутим, да то није успешан правац развоја авионске индустрије, јер није економски оправдан“, објашњава Власов.

Он каже да је опслуживање модела Airbus A380 и Боеинг 747 веома скупо, а за припрему њиховог лета је потребно доста времена.

„Припрема сваког таквог авиона за лет траје два и по часа. Треба пустити путнике после завршеног лета, напунити авион горивом, проверити течности, утоварити нови пртљаг и примити нове путнике. Све то веома дуго траје. Ради поређења, када је у питању авион који прима 200 путника иста процедура траје 40 минута. Простије речено, испоставило се да је економски исплативо правити авионе мањих габарита“, истиче експерт.

Судбина двоспратних авиона

„Сада авионске компаније одустају од летелица као што је КР-860 (Airbus A380 и Boeing 747). Први Ербасови авиони, направљени у Европи пре 20 година, већ су завршили у старом гвожђу. Боинзи 747 се сада преуређују у транспортне авионе за потребе армије“, истиче Власов.

По његовом мишљењу, Русија ништа није пропустила и вероватно је чак и на добитку што је одустала од производње двоспратног КР-860. Није потрошен новац, а технолошки ноу-хау је остао.

„Ми нисмо потрошили новац и створили смо техничку документацију за авионске моторе новог доба, који су касније искоришћени у стварању војних авиона ’Сухој’ и путничког SSJ-100“, закључује експерт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“