Упознајте совјетски осматрачки авион Болохвитинова „Спарка“ који није пуштен у серијску производњу

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Авион је конструисан 1937. године за осматрачке и лакше бомбардерске мисије (мада је била замишљена и јуришна варијанта), а направљен је од јула 1938. до зиме исте године. Пробна летења су извођена 1939. године (пилот Б. Н. Кудрин).

Модел је имао металну конструкцију са панелима на крилима и трупу. Крила су имала распон 11,38 метара и површину 22,9 квадратних метара, састојала су се од горњих и доњих панела облоге између уздужних греда авионских крила, исечених дуж неутралне осе, носног и репног дела.

airwar.ru

Како саопштава Airwar.ru, примећено је да авион у свим летовима споро хвата залет и споро се подиже када узлети, а у брзини од 300 км/ч ствара се превелики притисак на крила. Уз све то, запажен је и губитак снаге у трансмисији задњег мотора, а ни однос брзине окретања коаксијалних ротора није био баш најбољи.

Државно тестирање авиона извршено је 1940. године. Добијени су следећи подаци: брзина 570 км/ч, километража са једним резервоаром 700 км. Авион није прошао тестирање због лоших карактеристика узлетања и слетања.

После тога су техничке карактеристике побољшане и многи проблеми су решени, али од тога није било користи јер је авион био готов 1941. године, пред сам почетак рата, када је иста фабрика већ серијски производила Пе-2.

Public domain

Варијанта „С“ није имала задњи мотор, на стајном трапу су биле скије које се не увлаче, а полетна маса му је износила 4.000 кг. у летовима су проверени параметри управљања, отпорности и механике.

airwar.ru

Може се додати да је за овај авион било предвиђено оскудно наоружање – само један митраљез ШКАС на самом крају трупа. Касније су уместо њега постављена два митраљеза УБТ којим даљински управља пилот-осматрач. Оригинални механички управљач је био веома згодан за руковање. Авион је могао да носи 400 кг различитих бомби. Није имао митраљез у носном делу трупа.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!