„Омега“ – егзотични руски хеликоптер конструктора Ивана Братухина

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

И поред одређених достигнућа у тој области, совјетско руководство је радије улагало средства у стварање најновијих борбених авиона јер је Други светски рат већ практично лебдео у ваздуху. Хеликоптер ни раније није био претерано омиљен, а у предратном периоду је третиран као егзотична летелица. Па ипак, професор Б.Н. Јурјев је успео да издејствује оснивање специјализованог конструкторског бироа у јануару 1940. године.

Борис Николајевич Јурјев

Archive photo

Неколико месеци касније Јурјев је због превеликих обавеза на другој страни био принуђен да напусти конструкторски биро и да га препусти Ивану Павловичу Братухину.

Како је објашњено на специјализованом сајту Airwar.ru, у пролеће је коначно дефинисан облик хеликоптера. Данас није јасно зашто је Братухин изабрао попречни дизајн. Врло је могуће да је то био наставак сличне машине коју је пројектовао Централни аеро-хидродинамички институт (ЦАГИ), а можда га је на то подстакао успех немачке компаније „Фоке-Вулф“ (Focke Wulf) која је 1936. године направила успешан модел FW 61. Тај хеликоптер је имао добре карактеристике и поставио је неколико светских рекорда.

GNU FDL

Већ у јулу је направљен концептулни пројекат хеликоптера под називом „Омега“ (такође познат и као 2MG). Он је прављен скоро годину дана, и у августу 1941. године је почело његово фабричко тестирање. Габарити летелице су импресивни. Био је дугачак 8,2 метра, ширина између главних ногу стајног трапа му је износила 7,2 метра, а пречник носећег ротора 7 метара.

Прошло је већ два месеца од почетка Великог отаџбинског рата против Хитлера када је у вези са евакуацијом стратешких предузећа цела фабрика хеликоптера ОКБ-3 пребачена на исток. Због евакуације у Алма-Ату први лет „Омеге“ је одложен за непуне две године. У лето 1943. је пилот К.И. Пономарјов извео прва вертикална узлетања и слетања, летећи укруг малом брзином.

airwar.ru

Због високе температуре ваздуха (до +50°C) била је смањена снага мотора MV-6 и потисак носећег ротора. Мотори са ваздушним хлађењем су се брзо прегревали тако да летови нису трајали дуже од 12-15 минута. При узлетној маси од 2.050 кг било је могуће развити брзину од 115 км/ч и достићи висину од 150 метара, иако је према прорачунима требало да ти параметри износе најмање 186 км/ч, односно 2.900 метара.

Међутим, најважнији закључак који је изведен из кратких летова био је тај да је хеликоптер стабилан у свим тестираним режимима лета, а управљање је једноставно и поуздано. Препоручено је да се уместо MV-6 ставе моћнији мотори.

Труп „Омеге“ је имао заварену решеткасту конструкцију од челичних цеви, опшивену перкал платном. У носном делу трупа се налазила кабина за два члана посаде и кабина за осматрача.

По повратку из евакуације екипа ОКБ-3 је конструисала модел „Омега 2“. За разлику од претходника, на овом моделу су постављени радијални мотори МГ-31Ф са новим погоном и мењачима. Бочна решеткаста конструкција је преуређена, али је пречник носећег ротора остао исти.

airwar.ru

Па ипак, овај хеликоптер је остао само експериментална и пробна платформа. После безбројних модификација из више разлога је донета одлука да се стави тачка на хеликоптерске пустоловине“ Братухина и института ЦАГИ, који је неколико година касније (1951) затворен.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.