„Омега“ – егзотични руски хеликоптер конструктора Ивана Братухина

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

И поред одређених достигнућа у тој области, совјетско руководство је радије улагало средства у стварање најновијих борбених авиона јер је Други светски рат већ практично лебдео у ваздуху. Хеликоптер ни раније није био претерано омиљен, а у предратном периоду је третиран као егзотична летелица. Па ипак, професор Б.Н. Јурјев је успео да издејствује оснивање специјализованог конструкторског бироа у јануару 1940. године.

Борис Николајевич Јурјев

Archive photo

Неколико месеци касније Јурјев је због превеликих обавеза на другој страни био принуђен да напусти конструкторски биро и да га препусти Ивану Павловичу Братухину.

Како је објашњено на специјализованом сајту Airwar.ru, у пролеће је коначно дефинисан облик хеликоптера. Данас није јасно зашто је Братухин изабрао попречни дизајн. Врло је могуће да је то био наставак сличне машине коју је пројектовао Централни аеро-хидродинамички институт (ЦАГИ), а можда га је на то подстакао успех немачке компаније „Фоке-Вулф“ (Focke Wulf) која је 1936. године направила успешан модел FW 61. Тај хеликоптер је имао добре карактеристике и поставио је неколико светских рекорда.

GNU FDL

Већ у јулу је направљен концептулни пројекат хеликоптера под називом „Омега“ (такође познат и као 2MG). Он је прављен скоро годину дана, и у августу 1941. године је почело његово фабричко тестирање. Габарити летелице су импресивни. Био је дугачак 8,2 метра, ширина између главних ногу стајног трапа му је износила 7,2 метра, а пречник носећег ротора 7 метара.

Прошло је већ два месеца од почетка Великог отаџбинског рата против Хитлера када је у вези са евакуацијом стратешких предузећа цела фабрика хеликоптера ОКБ-3 пребачена на исток. Због евакуације у Алма-Ату први лет „Омеге“ је одложен за непуне две године. У лето 1943. је пилот К.И. Пономарјов извео прва вертикална узлетања и слетања, летећи укруг малом брзином.

airwar.ru

Због високе температуре ваздуха (до +50°C) била је смањена снага мотора MV-6 и потисак носећег ротора. Мотори са ваздушним хлађењем су се брзо прегревали тако да летови нису трајали дуже од 12-15 минута. При узлетној маси од 2.050 кг било је могуће развити брзину од 115 км/ч и достићи висину од 150 метара, иако је према прорачунима требало да ти параметри износе најмање 186 км/ч, односно 2.900 метара.

Међутим, најважнији закључак који је изведен из кратких летова био је тај да је хеликоптер стабилан у свим тестираним режимима лета, а управљање је једноставно и поуздано. Препоручено је да се уместо MV-6 ставе моћнији мотори.

Труп „Омеге“ је имао заварену решеткасту конструкцију од челичних цеви, опшивену перкал платном. У носном делу трупа се налазила кабина за два члана посаде и кабина за осматрача.

По повратку из евакуације екипа ОКБ-3 је конструисала модел „Омега 2“. За разлику од претходника, на овом моделу су постављени радијални мотори МГ-31Ф са новим погоном и мењачима. Бочна решеткаста конструкција је преуређена, али је пречник носећег ротора остао исти.

airwar.ru

Па ипак, овај хеликоптер је остао само експериментална и пробна платформа. После безбројних модификација из више разлога је донета одлука да се стави тачка на хеликоптерске пустоловине“ Братухина и института ЦАГИ, који је неколико година касније (1951) затворен.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!