Главна управа за геодезију и картографију и Геодетски комитет СССР–а направили су 1928. године свеобухватан план радова на прављењу карата СССР-а различите намене и различитих размера.
Европски део СССР-а.
Атлас СССР-а, 1928. / Public domainВажну улогу у том раду одиграла је фотограметрија, односно фотографисање терена из ваздуха. У то време нису постојали специјални авиони који би одговарали новим стандардима, па су за фотограметрију коришћени различити уређаји од којих ниједан није био направљен специјално у ту сврху.
Совјетски авион К-4 био је један од модела који су крајем 1920-их адаптирани за снимање из ваздуха.
Public domainПочетком 1929. је формирана специјална комисија за фотограметрију на челу са академиком А.Ј. Ферсманом чији је задатак био да размотри питања везана за стварање и карактеристике авиона за фотографисање велике територије из ваздуха.
Александар Јевгенијевич Ферсман
Public domainПрема извештају авијацијског инжењера В.Б. Шаврова усвојене су прелиминарне шеме и технички стандарди будућег авиона.
Вадим Борисович Шавров
Archive photoКао што се може видети на специјализованом сајту Airwar.ru, стандарди су захтевали да камере у авиону имају широкоугаоне објективе (144°) и да пилот и сниматељ такође имају одређени угао гледања. Поред тога, стајни трап је морао бити низак, тако да се точкови не виде из авиона.
Предлог да тај авион буде амфибија привукао је велику пажњу јер на већини територија које је требало фотографисати нису постојали аеродроми. Коначно је 1930. године одлучено да се пројекат реализује. Касније је Вадим Борисович Шавров направио први совјетски серијски хиродавион Ш-2.
Авион за хитну помоћ Шавров Ш-2.
SDASM ArchivesУ пролеће 1930. године су по наруџбини научноистраживачког института геодезије, аерофотоснимања и картографије успешно направљена два слична „фото-аероплана“, један копнени и други хидроавион (оба са моторима од 300 кс), и носили су називе ФС-1 и ФС-2 (ФС је „Фото Самолёт“, тј. Фото-Авион).
После анализе је донета одлука да се направи један копнени авион са пловцима. Тај пројекат је усвојен у јулу 1931. године, после чега су покренути конструкторски радови под бројем 28/29 или са ознаком Ш-5.
Авион Ш-5 је направљен у огледно-конструкторској фабрици научноистраживачког института цивилне ваздушне флоте, чије су могућности биле ограничене. Труп са вертикалним репом имао је конструкцију од заварених челичних цеви опшивених платном са централним пловком и пловцима испод крила. Искоришћени су мотори М-22 са металним пропелерима променљивог корака.
Авион је имао 12 путничких седишта која су се могла заменити комплетом од осам носила, широка улазна врата и велики отвор у горњем делу. У предњем делу трупа се налазила пилотска кабина, направљена тако да се из ње може обављати фотографисање терена.
Тестирање је почело 19. марта 1934. године и трајало је до краја године јер је дошло до квара на точковима услед фабричке грешке. Све у свему, авион је имао добре карактеристике, али је било очигледно да је летелица која је планирана 1929. године већ застарела у погледу спољног изгледа, облика и дизајна.
На крају специјализовани авион за фотограметрију није ни направљен. За снимање терена су коришћени отписани модели Тупољев Р-6.
Совјетски осматрачки авион Р-6, 1929.
airwar.ruТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
