Прве једрилице амфибије појавиле су се у Русији почетком тридесетих година прошлог века када је специјализована десантно-јуришна бригада под командом П. И. Кузњецова пребачена у Русију. Гроховски је створио једрилицу Г-31 „Јаков Алкснис“ која је могла да превезе шеснаест падобранаца. Г-31 је 1934. године успешно тестиран. Међутим серијска производња Г-31 није започела, јер војно руководство у том тренутку још није утврдило прецизан концепт примене такве технике.
Г-31 Јаков Алкснис
airwar.ruДруги светски рат представљао је подстрек за даљи развој десантних једрилица. У борбеним дејствима први пут су их користили Немци. 400 падобранаца у 41 једрилици DFS 230 10. маја 1940. године напали су белгијско утврђење Ебен-Емаел и заузели га.
DFS 230 напуштен у Северној Африци, 1942. године.
Јавно власништвоЈедрилице су развијане у бројним пројектантским бироима, а у ратним годинама у СССР-у направљено је неколико типова ових авиона. У првим послератним годинама у војсци се појавила потреба за напреднијим једрилицама које би биле у стању да ваздушним путем превозе оружје и тешка артиљеријска оруђа.
У лето 1947. године на састанку у Кремљу на дневном реду била су питања модернизације ваздушно-десантних снага, као и варијанте испорука војне технике, укључујући оклопна возила и тенкове.
Пошто је саслушао жеље припадника десантних снага Стаљин је, по писању topwar.ru, предложио да се изграде потребне једрилице.
У новембру 1947. године у фабрици за производњу авиона у подмосковском граду Долгопрудни почела је производња летелица са ознаком Јак-14. Први Јак-14 обавио је 31 лет у јануару 1948. године, а фабричка тестирања завршена су 4. марта.
Као авион тегљач коришћен је Ил-12, а на основу резултати тестирања уочено је да Јак-14 потпуно одговара намени, да је стабилан како у вученом, тако и у слободном лету, док је видљивост из пилотске кабине одлична.
После одржаних државних тестирања средином 1948. године Јак-14 је препоручен за серијску производњу. Треба рећи да је током тестирања био натоварен најразноврснијим наоружањем и опремом Ваздушно-десантних снага, као што су противтенковски топ калибра 57 мм са ГАЗ-67Б, топ калибра 76 мм са истим тегљачем, противавионски топ калибра 37 мм, хаубица калибра 122 мм, минобацач калибра 160 мм са ГАЗ-67Б, камион ГАЗ-51 и најтежи за једрилицу терет, самоходно артиљеријско оруђе АСУ-57.
Предња теретна врата авиона Јак-14
Михаил Фетисов (CC BY 3.0)Величина теретног одељка ове летелице пружала је могућност несметаног размештања свих поменутих транспортних средстава.
Јак-14 одиграо је важну улогу у Совјетском Савезу 1950-тих будући да није постојао други начин ваздушног транспорта великог терета у удаљене делове ове земље без демонтаже.
Цивилни авион Ил-12 у Будимпешти, 1956.
UVATERV (CC BY-SA 3.0)Неколико примерака испоручено је у Чехословачку почетком 1950-тих где су коришћени под ознаком NK-14.
Чехословачки NK-14
airwar.ruТранспортне једрилице совјетског Ратног ваздухопловства полако су повлачене из употребе са појавом турбоелисних транспортних авиона, као што су Ан-24 и Ан-12 који су ушли у наоружање крајем 1950-тих.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу