Јак-14 послератна једрилица руских десантних снага

airwar.ru
У првим годинама мира совјетској војсци била је потребна напредна једрилица која би била у стању да ваздушним путем превезе тешку опрему и транспортна средства.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Прве једрилице амфибије појавиле су се у Русији почетком тридесетих година прошлог века када је специјализована десантно-јуришна бригада под командом П. И. Кузњецова пребачена у Русију. Гроховски је створио једрилицу Г-31 „Јаков Алкснис“ која је могла да превезе шеснаест падобранаца. Г-31 је 1934. године успешно тестиран. Међутим серијска производња Г-31 није започела, јер војно руководство у том тренутку још није утврдило прецизан концепт примене такве технике.

Г-31 Јаков Алкснис

Други светски рат представљао је подстрек за даљи развој десантних једрилица. У борбеним дејствима први пут су их користили Немци. 400 падобранаца у 41 једрилици DFS 230 10. маја 1940. године напали су белгијско утврђење Ебен-Емаел и заузели га.

DFS 230 напуштен у Северној Африци, 1942. године.

Једрилице су развијане у бројним пројектантским бироима, а у ратним годинама у СССР-у направљено је неколико типова ових авиона. У првим послератним годинама у војсци се појавила потреба за напреднијим једрилицама које би биле у стању да ваздушним путем превозе оружје и тешка артиљеријска оруђа.

У лето 1947. године на састанку у Кремљу на дневном реду била су питања модернизације ваздушно-десантних снага, као и варијанте испорука војне технике, укључујући оклопна возила и тенкове.

Пошто је саслушао жеље припадника десантних снага Стаљин је, по писању topwar.ru, предложио да се изграде потребне једрилице.

У новембру 1947. године у фабрици за производњу авиона у подмосковском граду Долгопрудни почела је производња летелица са ознаком Јак-14. Први Јак-14 обавио је 31 лет у јануару 1948. године, а фабричка тестирања завршена су 4. марта.

Као авион тегљач коришћен је Ил-12, а на основу резултати тестирања уочено је да Јак-14 потпуно одговара намени, да је стабилан како у вученом, тако и у слободном лету, док је видљивост из пилотске кабине одлична.

После одржаних државних тестирања средином 1948. године Јак-14 је препоручен за серијску производњу. Треба рећи да је током тестирања био натоварен најразноврснијим наоружањем и опремом Ваздушно-десантних снага, као што су противтенковски топ калибра 57 мм са ГАЗ-67Б, топ калибра 76 мм са истим тегљачем, противавионски топ калибра 37 мм, хаубица калибра 122 мм, минобацач калибра 160 мм са ГАЗ-67Б, камион ГАЗ-51 и најтежи за једрилицу терет, самоходно артиљеријско оруђе АСУ-57.

Предња теретна врата авиона Јак-14

Величина теретног одељка ове летелице пружала је могућност несметаног размештања свих поменутих транспортних средстава.

Јак-14 одиграо је важну улогу у Совјетском Савезу 1950-тих будући да није постојао други начин ваздушног транспорта великог терета у удаљене делове ове земље без демонтаже.

Цивилни авион Ил-12 у Будимпешти, 1956.

Неколико примерака испоручено је у Чехословачку почетком 1950-тих где су коришћени под ознаком NK-14.

Чехословачки NK-14

Транспортне једрилице совјетског Ратног ваздухопловства полако су повлачене из употребе са појавом турбоелисних транспортних авиона, као што су Ан-24 и Ан-12 који су ушли у наоружање крајем 1950-тих.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“