Хеликоптер „ЕГ“ је имао конструкцију од заварених челичних цеви са дуралуминијумском опшивком од предњег дела трупа до задњег дела моторног одсека. Задњи део трупа је био опшивен тканином и држао је дводелни репни део, а такође аеродинамични реп. Пилот и путник су седели један поред другога испод стакленог крова, а са обе стране су била врата која личе на врата аутомобила.
Како се може прочитати на сајту Airwar.ru, мотор М-11ФР је био смештен иза мењача који је покретан кратким вратилом. Редуктор је држао пилон са два коаксијална ротора која су се окретала у супротном смеру. На земљи је хеликоптер стајао на фиксном стајном трапу са три точка постављном на конструкцију од челичних цеви.
Током летног тестирања су примећене вибрације у ниском лету при брзини већој од 20-30 км/ч. У покушају да се смање вибрације уклоњен је репни део са репним површинама.
Почетком 1948. године је уместо М-11ФР стављен мотор M-12 са 19 кс (140 kW), али се испоставило да је он проблематичан, те је у завршници тестирања 8. јула поново уграђен М-11ФР.
Тестирањем су добијене следеће летне карактеристике: максимална брзина – 150 км/ч, максимална брзина пењања са номиналном снагом – 3,1 м/с, динамички плафон лета са номиналном снагом – 2.700 м, максимална вертикална брзина пењања 1,1 м/с, статички плафон лета – 250 м и долет – 235 км.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
