Хеликоптер „ЕГ“ је имао конструкцију од заварених челичних цеви са дуралуминијумском опшивком од предњег дела трупа до задњег дела моторног одсека. Задњи део трупа је био опшивен тканином и држао је дводелни репни део, а такође аеродинамични реп. Пилот и путник су седели један поред другога испод стакленог крова, а са обе стране су била врата која личе на врата аутомобила.
Како се може прочитати на сајту Airwar.ru, мотор М-11ФР је био смештен иза мењача који је покретан кратким вратилом. Редуктор је држао пилон са два коаксијална ротора која су се окретала у супротном смеру. На земљи је хеликоптер стајао на фиксном стајном трапу са три точка постављном на конструкцију од челичних цеви.
Током летног тестирања су примећене вибрације у ниском лету при брзини већој од 20-30 км/ч. У покушају да се смање вибрације уклоњен је репни део са репним површинама.
Почетком 1948. године је уместо М-11ФР стављен мотор M-12 са 19 кс (140 kW), али се испоставило да је он проблематичан, те је у завршници тестирања 8. јула поново уграђен М-11ФР.
Тестирањем су добијене следеће летне карактеристике: максимална брзина – 150 км/ч, максимална брзина пењања са номиналном снагом – 3,1 м/с, динамички плафон лета са номиналном снагом – 2.700 м, максимална вертикална брзина пењања 1,1 м/с, статички плафон лета – 250 м и долет – 235 км.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу