Највећи изложбени простор у Руској империји (ФОТОГРАФИЈЕ)
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
XVI Сверуска индустријска и уметничка изложба у Нижњем Новгороду. Централни изложбени павиљон
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНижњеновгородски сајам је био једно од најважнијих трговачких чворишта у Руској империји. Ту су долазили трговци из целе земље и огромни каравани из Европе и Азије. Све је то личило на посебан град унутар града. Изложбени простор је био велики и налазио се на ушћу Оке у Волгу.
Главни изложбени објекат.
Максим ДмитријевКрајем 1890-их популарност сајма је почела мало да опада и зато је указом из самог врха државе наложено да се приреди крупна манифестација која би привукла нове инвестиције. Тако је на Нижњеновгородском сајмишту 1896. године организована 16. Сверуска индустријска и уметничка изложба.
Изложбени павиљони.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruТо је по размерама била највећа изложба у историји Руске империје. Финансирао ју је лично император Николај II који је две године раније ступио на трон.
Царски павиљон и део врта (територија изложбе).
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruИзложба је трајала од краја маја до октобра 1896. године. На површини од 84 хектара направљено је преко стотину зграда и павиљона, узмеђу осталих рударско, војнопоморско, мануфактурно одељење, павиљон баштованства, воћарства и повртларства, уметничко одељење, павиљон домаће радиности, алкохолних пића… То је тек почетак списка.
Сверуска изложба у Нижњем Новгороду. Павиљон баштованства, воћарства и повртларства.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОпшти архитектонски план изложбе осмислио је Александар Померанцев. Он је пројектовао и неколико здања, између осталих Императорски павиљон у виду изрезбареног дрвеног трема.
Императорски павиљон у руском стилу.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruСпецијално за изложбу на територији сајма је пуштен у промет трамвај, и то је био један од првих трамваја у целој империји.
Изложбени простор је пресечен кружним електричним путем (око 3,7 км) којим се кретао трамвај.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЈедно од главних открића изложбе биле су челичне мрежасте конструкције инжењера Владимира Шухова које су први пут приказане јавности, као и „Шуховљев торањ“, прва хиперболоидна конструкција на свету.
Прва у свету хиперболоидна конструкција В.Г. Шухова на Сверуској изложби у Нижњем Новгороду, фото из 1896.
Андреј КарелинПоред тога, Шухов је, такође први у свету, представио и челичне мрежасте сводове, тј. Шуховљеву ротонду. Она је била направљена као посебан павиљон.
Прва у свету челична мембранска кровна конструкција. Шуховљева ротонда, Сверуска изложба 1896. Нижњи Новгород.
Андреј КарелинСопствене павиљоне су имале и многе приватне компаније, попут чувене компаније браће Јелисејев у чијем поседу су били пароброди. Они су учествовали у оснивању прве акционарске комерцијалне банке у Русији, а касније су отворили луксузне фирмиране продавнице у Москви и Санкт Петербургу (ова последња још увек ради).
Павиљон трговаца Јелисејевих.
Максим Дмитријев/Архив аудио-визуелне документације Нижегородске области/russiainphoto.ruИ удружење нафташа браће Нобел имало је свој павиљон, сличан канском дворцу у Бакуу. Да, то су управо они Нобели који су имали успешан бизнис у Бакуу (тада је то био део Руске империје, а данас је Азербејџан) и складишта у многим градовима дуж Волге.
Павиљон удружења браће Нобел.
Archive photoНа сајму је било и засебно Средњоазијско одељење у знак сећања на чињеницу да је Нижњеновгородски сајам увек био најважније трговачко чвориште за земље Истока. На сајмиште су спроведени струја и вода, и направљена је фонтана.
Средњоазијски павиљон и фонтана.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ машинском павиљону су биле изложене невероватне техничке иновације.
Улаз у главну зграду машинског павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Унутрашњост Машинског павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНајупечатљивији догађај изложбе било је представљање првог руског серијског аутомобила који су заједнички направили фабрика Јаковљева и фабрика Фрезеа.
Први руски аутомобил, „Јаковљев-Фрезе”.
Максим ДмитријевНаравно, изложбу је посетио император са породицом. Они су три дана разгледали павиљоне. Приређене су им разноврсне забаве, на пример пуштање балона.
Цар Николај II са породицом на изложби у Ваздухопловном парку.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ целини гледано, изложба је имала врло опширан културни и забавни програм. Свирала је музика, радили су позориште и циркус.
Специјално за изложбу је постављена опера Михаила Глинке „Живот за цара“, у којој је певао чувени Фјодор Шаљапин.
Уметничко одељење сајма.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУлогу „продуцента“ уметничког павиљона преузео је на себе Сава Мамонтов, крупан предузетник, љубитељ и покровитељ уметности. Он је позвао на изложбу многе сликаре. Михаил Врубељ је специјално за изложбу насликао огроман пано „Принцеза снова“ (који је изазвао скандал у јавности).
Унутар уметничког павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruПрема најскромнијим прорачунима изложбу је посетило око милион људи, а да би се разгледали сви павиљони било је потребно најмање недељу дана.
Одељење алкохолних пића П.А. Смирнова.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruШтампарија „Шерер, Набгољц и Ко“ после изложбе је издала цео албум са фотографијама Максима Дмитријева.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу