XVI Сверуска индустријска и уметничка изложба у Нижњем Новгороду. Централни изложбени павиљон
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНижњеновгородски сајам је био једно од најважнијих трговачких чворишта у Руској империји. Ту су долазили трговци из целе земље и огромни каравани из Европе и Азије. Све је то личило на посебан град унутар града. Изложбени простор је био велики и налазио се на ушћу Оке у Волгу.
Главни изложбени објекат.
Максим ДмитријевКрајем 1890-их популарност сајма је почела мало да опада и зато је указом из самог врха државе наложено да се приреди крупна манифестација која би привукла нове инвестиције. Тако је на Нижњеновгородском сајмишту 1896. године организована 16. Сверуска индустријска и уметничка изложба.
Изложбени павиљони.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruТо је по размерама била највећа изложба у историји Руске империје. Финансирао ју је лично император Николај II који је две године раније ступио на трон.
Царски павиљон и део врта (територија изложбе).
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruИзложба је трајала од краја маја до октобра 1896. године. На површини од 84 хектара направљено је преко стотину зграда и павиљона, узмеђу осталих рударско, војнопоморско, мануфактурно одељење, павиљон баштованства, воћарства и повртларства, уметничко одељење, павиљон домаће радиности, алкохолних пића… То је тек почетак списка.
Сверуска изложба у Нижњем Новгороду. Павиљон баштованства, воћарства и повртларства.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОпшти архитектонски план изложбе осмислио је Александар Померанцев. Он је пројектовао и неколико здања, између осталих Императорски павиљон у виду изрезбареног дрвеног трема.
Императорски павиљон у руском стилу.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruСпецијално за изложбу на територији сајма је пуштен у промет трамвај, и то је био један од првих трамваја у целој империји.
Изложбени простор је пресечен кружним електричним путем (око 3,7 км) којим се кретао трамвај.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЈедно од главних открића изложбе биле су челичне мрежасте конструкције инжењера Владимира Шухова које су први пут приказане јавности, као и „Шуховљев торањ“, прва хиперболоидна конструкција на свету.
Прва у свету хиперболоидна конструкција В.Г. Шухова на Сверуској изложби у Нижњем Новгороду, фото из 1896.
Андреј КарелинПоред тога, Шухов је, такође први у свету, представио и челичне мрежасте сводове, тј. Шуховљеву ротонду. Она је била направљена као посебан павиљон.
Прва у свету челична мембранска кровна конструкција. Шуховљева ротонда, Сверуска изложба 1896. Нижњи Новгород.
Андреј КарелинСопствене павиљоне су имале и многе приватне компаније, попут чувене компаније браће Јелисејев у чијем поседу су били пароброди. Они су учествовали у оснивању прве акционарске комерцијалне банке у Русији, а касније су отворили луксузне фирмиране продавнице у Москви и Санкт Петербургу (ова последња још увек ради).
Павиљон трговаца Јелисејевих.
Максим Дмитријев/Архив аудио-визуелне документације Нижегородске области/russiainphoto.ruИ удружење нафташа браће Нобел имало је свој павиљон, сличан канском дворцу у Бакуу. Да, то су управо они Нобели који су имали успешан бизнис у Бакуу (тада је то био део Руске империје, а данас је Азербејџан) и складишта у многим градовима дуж Волге.
Павиљон удружења браће Нобел.
Archive photoНа сајму је било и засебно Средњоазијско одељење у знак сећања на чињеницу да је Нижњеновгородски сајам увек био најважније трговачко чвориште за земље Истока. На сајмиште су спроведени струја и вода, и направљена је фонтана.
Средњоазијски павиљон и фонтана.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ машинском павиљону су биле изложене невероватне техничке иновације.
Улаз у главну зграду машинског павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУнутрашњост Машинског павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНајупечатљивији догађај изложбе било је представљање првог руског серијског аутомобила који су заједнички направили фабрика Јаковљева и фабрика Фрезеа.
Први руски аутомобил, „Јаковљев-Фрезе”.
Максим ДмитријевНаравно, изложбу је посетио император са породицом. Они су три дана разгледали павиљоне. Приређене су им разноврсне забаве, на пример пуштање балона.
Цар Николај II са породицом на изложби у Ваздухопловном парку.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ целини гледано, изложба је имала врло опширан културни и забавни програм. Свирала је музика, радили су позориште и циркус.
Специјално за изложбу је постављена опера Михаила Глинке „Живот за цара“, у којој је певао чувени Фјодор Шаљапин.
Уметничко одељење сајма.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУлогу „продуцента“ уметничког павиљона преузео је на себе Сава Мамонтов, крупан предузетник, љубитељ и покровитељ уметности. Он је позвао на изложбу многе сликаре. Михаил Врубељ је специјално за изложбу насликао огроман пано „Принцеза снова“ (који је изазвао скандал у јавности).
Унутар уметничког павиљона.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruПрема најскромнијим прорачунима изложбу је посетило око милион људи, а да би се разгледали сви павиљони било је потребно најмање недељу дана.
Одељење алкохолних пића П.А. Смирнова.
Максим Дмитријев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruШтампарија „Шерер, Набгољц и Ко“ после изложбе је издала цео албум са фотографијама Максима Дмитријева.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу