Највећи изложбени простор у Руској империји (ФОТОГРАФИЈЕ)

Russia Beyond (Photo: Максим Дмитријев; Public domain)
У Нижњем Новгороду, главном трговачком центру Руске царевине, 1896. године је одржана највећа индустријска и уметничка изложба у царском периоду. Ево како је она изгледала.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
XVI Сверуска индустријска и уметничка изложба у Нижњем Новгороду. Централни изложбени павиљон

Нижњеновгородски сајам је био једно од најважнијих трговачких чворишта у Руској империји. Ту су долазили трговци из целе земље и огромни каравани из Европе и Азије. Све је то личило на посебан град унутар града. Изложбени простор је био велики и налазио се на ушћу Оке у Волгу.

Главни изложбени објекат.

Крајем 1890-их популарност сајма је почела мало да опада и зато је указом из самог врха државе наложено да се приреди крупна манифестација која би привукла нове инвестиције. Тако је на Нижњеновгородском сајмишту 1896. године организована 16. Сверуска индустријска и уметничка изложба.

То је по размерама била највећа изложба у историји Руске империје. Финансирао ју је лично император Николај II који је две године раније ступио на трон.

Царски павиљон и део врта (територија изложбе).

Изложба је трајала од краја маја до октобра 1896. године. На површини од 84 хектара направљено је преко стотину зграда и павиљона, узмеђу осталих рударско, војнопоморско, мануфактурно одељење, павиљон баштованства, воћарства и повртларства, уметничко одељење, павиљон домаће радиности, алкохолних пића… То је тек почетак списка.

Сверуска изложба у Нижњем Новгороду. Павиљон баштованства, воћарства и повртларства.

Општи архитектонски план изложбе осмислио је Александар Померанцев. Он је пројектовао и неколико здања, између осталих Императорски павиљон у виду изрезбареног дрвеног трема.

Императорски павиљон у руском стилу.

Специјално за изложбу на територији сајма је пуштен у промет трамвај, и то је био један од првих трамваја у целој империји.

Изложбени простор је пресечен кружним електричним путем (око 3,7 км) којим се кретао трамвај.

Једно од главних открића изложбе биле су челичне мрежасте конструкције инжењера Владимира Шухова које су први пут приказане јавности, као и „Шуховљев торањ“, прва хиперболоидна конструкција на свету.

Прва у свету хиперболоидна конструкција В.Г. Шухова на Сверуској изложби у Нижњем Новгороду, фото из 1896.

Поред тога, Шухов је, такође први у свету, представио и челичне мрежасте сводове, тј. Шуховљеву ротонду. Она је била направљена као посебан павиљон.

Прва у свету челична мембранска кровна конструкција. Шуховљева ротонда, Сверуска изложба 1896. Нижњи Новгород.

Сопствене павиљоне су имале и многе приватне компаније, попут чувене компаније браће Јелисејев у чијем поседу су били пароброди. Они су учествовали у оснивању прве акционарске комерцијалне банке у Русији, а касније су отворили луксузне фирмиране продавнице у Москви и Санкт Петербургу (ова последња још увек ради).

И удружење нафташа браће Нобел имало је свој павиљон, сличан канском дворцу у Бакуу. Да, то су управо они Нобели који су имали успешан бизнис у Бакуу (тада је то био део Руске империје, а данас је Азербејџан) и складишта у многим градовима дуж Волге.

Павиљон удружења браће Нобел.

На сајму је било и засебно Средњоазијско одељење у знак сећања на чињеницу да је Нижњеновгородски сајам увек био најважније трговачко чвориште за земље Истока. На сајмиште су спроведени струја и вода, и направљена је фонтана.

Средњоазијски павиљон и фонтана.

У машинском павиљону су биле изложене невероватне техничке иновације.

Улаз у главну зграду машинског павиљона.
Унутрашњост Машинског павиљона.

Најупечатљивији догађај изложбе било је представљање првог руског серијског аутомобила који су заједнички направили фабрика Јаковљева и фабрика Фрезеа.

Први руски аутомобил, „Јаковљев-Фрезе”.

Наравно, изложбу је посетио император са породицом. Они су три дана разгледали павиљоне. Приређене су им разноврсне забаве, на пример пуштање балона.

Цар Николај II са породицом на изложби у Ваздухопловном парку.

У целини гледано, изложба је имала врло опширан културни и забавни програм. Свирала је музика, радили су позориште и циркус.

Специјално за изложбу је постављена опера Михаила Глинке „Живот за цара“, у којој је певао чувени Фјодор Шаљапин.

Уметничко одељење сајма.

Улогу „продуцента“ уметничког павиљона преузео је на себе Сава Мамонтов, крупан предузетник, љубитељ и покровитељ уметности. Он је позвао на изложбу многе сликаре. Михаил Врубељ је специјално за изложбу насликао огроман пано „Принцеза снова“ (који је изазвао скандал у јавности).

Унутар уметничког павиљона.

Према најскромнијим прорачунима изложбу је посетило око милион људи, а да би се разгледали сви павиљони било је потребно најмање недељу дана.

Одељење алкохолних пића П.А. Смирнова.

Штампарија „Шерер, Набгољц и Ко“ после изложбе је издала цео албум са фотографијама Максима Дмитријева.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“