Највећи изложбени простор у Руској империји (ФОТОГРАФИЈЕ)

Наука и технологија
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
У Нижњем Новгороду, главном трговачком центру Руске царевине, 1896. године је одржана највећа индустријска и уметничка изложба у царском периоду. Ево како је она изгледала.

Нижњеновгородски сајам је био једно од најважнијих трговачких чворишта у Руској империји. Ту су долазили трговци из целе земље и огромни каравани из Европе и Азије. Све је то личило на посебан град унутар града. Изложбени простор је био велики и налазио се на ушћу Оке у Волгу.

Крајем 1890-их популарност сајма је почела мало да опада и зато је указом из самог врха државе наложено да се приреди крупна манифестација која би привукла нове инвестиције. Тако је на Нижњеновгородском сајмишту 1896. године организована 16. Сверуска индустријска и уметничка изложба.

То је по размерама била највећа изложба у историји Руске империје. Финансирао ју је лично император Николај II који је две године раније ступио на трон.

Изложба је трајала од краја маја до октобра 1896. године. На површини од 84 хектара направљено је преко стотину зграда и павиљона, узмеђу осталих рударско, војнопоморско, мануфактурно одељење, павиљон баштованства, воћарства и повртларства, уметничко одељење, павиљон домаће радиности, алкохолних пића… То је тек почетак списка.

Општи архитектонски план изложбе осмислио је Александар Померанцев. Он је пројектовао и неколико здања, између осталих Императорски павиљон у виду изрезбареног дрвеног трема.

Специјално за изложбу на територији сајма је пуштен у промет трамвај, и то је био један од првих трамваја у целој империји.

Једно од главних открића изложбе биле су челичне мрежасте конструкције инжењера Владимира Шухова које су први пут приказане јавности, као и „Шуховљев торањ“, прва хиперболоидна конструкција на свету.

Поред тога, Шухов је, такође први у свету, представио и челичне мрежасте сводове, тј. Шуховљеву ротонду. Она је била направљена као посебан павиљон.

Сопствене павиљоне су имале и многе приватне компаније, попут чувене компаније браће Јелисејев у чијем поседу су били пароброди. Они су учествовали у оснивању прве акционарске комерцијалне банке у Русији, а касније су отворили луксузне фирмиране продавнице у Москви и Санкт Петербургу (ова последња још увек ради).

И удружење нафташа браће Нобел имало је свој павиљон, сличан канском дворцу у Бакуу. Да, то су управо они Нобели који су имали успешан бизнис у Бакуу (тада је то био део Руске империје, а данас је Азербејџан) и складишта у многим градовима дуж Волге.

На сајму је било и засебно Средњоазијско одељење у знак сећања на чињеницу да је Нижњеновгородски сајам увек био најважније трговачко чвориште за земље Истока. На сајмиште су спроведени струја и вода, и направљена је фонтана.

У машинском павиљону су биле изложене невероватне техничке иновације.

Најупечатљивији догађај изложбе било је представљање првог руског серијског аутомобила који су заједнички направили фабрика Јаковљева и фабрика Фрезеа.

Наравно, изложбу је посетио император са породицом. Они су три дана разгледали павиљоне. Приређене су им разноврсне забаве, на пример пуштање балона.

У целини гледано, изложба је имала врло опширан културни и забавни програм. Свирала је музика, радили су позориште и циркус.

Специјално за изложбу је постављена опера Михаила Глинке „Живот за цара“, у којој је певао чувени Фјодор Шаљапин.

Улогу „продуцента“ уметничког павиљона преузео је на себе Сава Мамонтов, крупан предузетник, љубитељ и покровитељ уметности. Он је позвао на изложбу многе сликаре. Михаил Врубељ је специјално за изложбу насликао огроман пано „Принцеза снова“ (који је изазвао скандал у јавности).

Према најскромнијим прорачунима изложбу је посетило око милион људи, а да би се разгледали сви павиљони било је потребно најмање недељу дана.

Штампарија „Шерер, Набгољц и Ко“ после изложбе је издала цео албум са фотографијама Максима Дмитријева.