Руски археолог Наталија Полосмак и њен тим су 1993. године открили древну гробницу на висоравни Укок у региону Алтајских планина у близини руске границе са Кином.
Копцев (CC BY-SA 3.0)
Садржај гробнице био је окован ледом. Док су археолози пажљиво топили лед, почели су да запажају гроб неке веома важне личности. Наиме, шест коња у пуној опреми је жртвовано и сахрањено поред дрвеног ковчега начињеног од дебла ариша. Унутар ковчега пронађено је тело младе жене у запањујуће добром стању – биле су уочљиве чак и тетоваже на њеној кожи.
Национални музеј Алтаја у Горно-Алтајску
Јуриј Заритовски / Sputnik
Археолози су пребацили тело у Новосибирск ради даљих испитивања. Међутим, то је изазвало негодовање староседелаца Алтаја. Они и даље верују да је „принцеза са висоравни Укок“ или, како је названа у штампи на енглеском језику, „сибирска ледена девојка“, тајанствени чувар Алтаја и заштитница од злих сила. Локални становници су тврдили да је „принцеза“ предак Алтајаца и да мора бити враћена на место где је сахрањена.
Да ли је заиста била принцеза?
Национални музеј Алтаја у Горно-Алтајску
Тело жене, пажљиво балзамовано уз коришћење тресета и коре дрвета, положено је на страну као да спава. Била је млада и глава јој је била обријана, али је носила перику и високу капу. Била је висока 167 центиметара. Неке племенске тетоваже са приказима животиња задржале су се на њеној бледој кожи: животиње са роговима које прелазе у цветне облике.
Институт за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука
Институт за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука
Сандук је начињен довољно велик да смести капу од филца (пустоване вуне) високу 90 центиметара коју је имала на глави. Такође је била одевена у дугу вунену хаљину са црвеним и белим пругама и имала је дуге беле чарапе од филца.
Хотел „Царскаја охота“
„Принцеза“ је припадала Пазиричкој култури. Људи ове културе, скупина скитских номадских племена, живели су у Алтајским планинама од VI до III века пре нове ере. Али како је тело тако добро очувано?
Јуриј Заритовски / Sputnik
Десило се да су многе гробнице Пазиричке културе поплављене, вероватно услед подземних вода, а затим на ниским темпаратурама које ту владају залеђене. Тако да су сачувани остаци у изузетно добром стању. Током 20 година које је „принцеза“ провела у Новосибирску научници су детаљно проучили њено тело и објавили своја открића.
Балзамовано тело је сахрањено најмање три месеца након смрти. Све то време тајанствена жена је играла посебну улогу у животу племена. На пример, постављана је да седи у неким столицама, што се може закључити по траговима на њеном телу. Притом компликована и дуготрајна церемонија балзамовања указује на изузетан статус преминуле. Међутим, научници одбацују могућност да се ради о „принцези“.
„Не би било тачно назвати је принцезом. Она није била принцеза, него представница средњег сталежа пазиричког друштва“, рекао је 2012. године за часопис „Експерт Сибир“ археолог Вјачеслав Молодин, академик Руске академије наука.
Жена шаман
Хотел „Царскаја охота“
Гробница „алтајске принцезе“ није била тако велика и богато украшена као неке гробнице пазиричког племства у истом рејону. Али, оно што је још значајније, њен гроб је био издвојен од аристократских.
У древним културама такво издвојено сахрањивање било је уобичајено за жене чија је професија захтевала целибат. По мишљењу научника, вероватно је била исцелитељка или шаман. Повремено је удисала испарења бакра и живе (што је утврђено хемијским анализама), а то је по свој прилици повезано са извесним ритуалима. Ова испарења била су сасвим сигурно штетна за женино здраве. Али нису проузроковала њену смрт. Од чега је онда умрла „принцеза са висоравни Укок“?
Мистерија је решена тек после 2010. године уз помоћ компјутерске томографије (ЦТ скенера). Испитивање је показало да је девојка патила од рака дојке који ју је усмртио у року од три године. У време смрти имала је 25 година. Испитивање ДНК показало је да је „принцеза“ генетски блиско повезана са данашњим Селкупима и Кетима, староседелачким сибирским племенима чији потомци и данас живе у Русији.
Институт за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука
2012. године мумија је враћена на Алтај, али не у своју гробницу. „Док су шамани изводили ритуале на месту где је ископана, челници и најстарији представници староседелачког народа испратили су је у реновирани Национални музеј Алтаја у Горно-Алтајску, уметничко-историјски музеј који негује алтајску културу и различитост у Русији“, записао је Гертјан Плетс за часопис „Post-Soviet Affairs“ 2019. године.
Александар Крјажев/Sputnik
„Принцеза са висоравни Укок“ се вратила на Алтај. У музеју је смештена у посебну просторију у складу са веровањима староседелаца Алтаја и налази се у реплици ковчега у којем је првобитно пронађена. Посетиоци могу да је виде само неколико пута годишње, јер стално излагање светлости може оштетити остатке. Преосталим данима изложена је верна копија гробнице која приказује како је „принцеза“ могла изгледати у време када је напустила овај свет.
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи