Буханка, копејка и други називи совјетских аутомобила

Наука и технологија
ЈЕКАТЕРИНА СИНЕЉШЧИКОВА
Називи совјетских аутомобила нису били претерано милозвучни – састојали су се од скраћеница и бројева. Далеко сликовитији су били надимци које су та возила добила у народу.

„ВАЗ 2101“ – „Копејка“

„ВАЗ 2101“ је био први „народски“ аутомобил масовне серијске производње. У почетку му је народ дао надимак „јединица“ јер је био први у низу модела, али се касније усталио надимак „копејка“. Овај модел је био један од најприступачнијих, иако је био прилично скуп. Коштао је 5.600 совјетских рубаља (1.360 милиона рубаља по савременом курсу) док је просечна месечна плата износила свега 100-150 рубаља.

„ВАЗ 2106“ – „Шестица“ или „Шаха“

Овај аутомобил се појавио 1976. године. Била је то модификација ранијих ВАЗ-ових верзија. Народ му је дао надимак „шестица“, по последњој цифри у броју модела. Звали су га још и „шаха“. То је у „лоповском жаргону“ био назив за шестицу треф у картању.

УАЗ-452 – „Буханка“

Легендарни аутомобил УАЗ-452 добио је надимак „буханка“ („векна“) због облика каросерије који подсећа на векну руског црног хлеба. Занимљиво је да се овај модел још увек производи (недавно је прославио 65. рођендан), а спољашњи изглед и даље личи на векну.

ГАЗ-М1 – „Црни воронок“

Кад би се овај аутомобил паркирао у обичном совјетском дворишту свима је било јасно да ће агенти из тог возила закуцати на нечија врата и да се то неће добро завршити. ГАЗ-М1 је био омиљени аутомобил службеника НКВД-а, и свој надимак је добио у јеку „црвеног терора“ 1937. године. По једној верзији надимак „воронок“ има везе са народним веровањем да гавраново грактање доноси несрећу, а пошто су први примерци овог модела прављени само у црној боји, та мрачна асоцијација је остала чврсто везана за аутомобил.

ВАЗ-2107 – „Хоћу да будем Мерцедес“

Многи совјетски аутомобили добијали су надимке по последњој цифри у броју модела. Због тога је ВАЗ-2017 добио надимак „седмица“. Додуше, познат је и под називом „ХБМ“, односно „Хоћу да будем Мерцедес. Такав надимак је добио због дизајна велике хромиране решетке хладњака, која је подсећала на решетку модела Mercedes-Benz.

ВАЗ-2108 – „Зубило“ (у преводу: „Длето“)

ВАЗ-2018 је био направљен у сарадњи са немачким произвођачем аутомобила Porsche. Био је то први модел „ВАЗ-а“ са предњом вучом. На дизајну су радили Поршеови инжењери тако да се он веома разликовао од претходних аутомобила совјетске производње. Надимак „Длето“ добио је због свог грубо сеченог и клинастог дизајна каросерије.

ГАЗ-69 – „Бобик“

Скоро свако совјетско теренско возило у народу се звало „бобик“, а најраспрострањенији модел је био ГАЗ-69. Постоји неколико верзија о пореклу овог надимка: прва каже да су многи колхозници били веома љути када су се људи возили по њиховим њивама на овом џипу и говорили су да јури кроз њиве као „бобик“ („бобик“ је био назив за псе луталице и мешанце). Према другој верзији, полиција је често користила теренце ГАЗ, па је ово био погрдан назив за полицајце. Овај модел је имао и мање уобичајени надимак „козлик“ („јарац“), јер је поскакивао на свакој, па и најмањој неравнини.

ЗИЛ-111 – „Членовоз“

У овом аутомобилу издужене каросерије, који личи на лимузину, возили су се виши чланови партије, због чега је и добио надимак „членовоз“ („онај који вози чланове“). Приликом пројектовања ЗИЛ-111, дизајнери су покушали да копирају најпопуларније стране моделе: Cadillac, Chrysler и Lincoln. Совјетски еквивалент је прављен само по наруџбини и поседовао је најнапредније технологије тога доба. На пример, клима је била уграђена само у ЗИЛ-овима овог модела.

Сви „Запорошци“– „Запор“

Запорошка фабрика аутомобила је била један од главних аутомобилских концерна у СССР-у, али њена возила нису имала среће у погледу надимка. Наиме, народ им је дао увредљив надимак „Запор“ („затвор“ – отежано пражњење црева). Додуше, увреда није била намерна, само је скраћено име првог модела који се звао „Запорожец“.

ЗАЗ-968 – „Ушати“

А овај модел Запорошке фабрике имао је више среће, тј. добио је мало бољи надимак. Звали су га „Ушати“. Мотор се код овог модела налазио у задњем делу аутомобила, па су за хлађење инжењери направили са бочних страна специјалне отворе кроз које је за време вожње пролазио хладан ваздух. Ти отвори су личили на уши.