Шест најбољих совјетских аутомобила ручне израде

Први аутомобили ручне израде појавили су се у СССР-у још током 1920-1930-их, са моторима од мотоцикла. Нису изгледали баш репрезентативно, а и брзина им је била мала. До правог процвата ручно рађених аутомобила дошло је током 1950-их и 1960-их, када су талентовани инжењери и механичари почели да конструишу оригиналне моделе користећи средства која су им била на располагању. Каросерију су најпре правили од шперплоче, а затим од лима и фибергласа, и моторе од серијских аутомобила или такође ручне израде. Убрзо се овај хоби проширио по целом Совјетском Савезу, а о посебно успешним моделима говорили су часописи попут „Техника омладине“ и ТВ емисија „Ви то можете“ („Это вы можете“). Најважније је било да се испуне званични захтеви, тј. да мотор не прелази 900 кубика и да брзина не буде већа од 75 км/час.

Након склапања је било потребно само да комисија Добровољног друштва одобри дизајн и потврди да су мотор или други делови легално набављени (нпр. ако су отписани као неисправни и поправљени). После тога су добијане регистарске таблице и – „вози, Мишко!“

„Труд“

Аутомобил ручне израде „Труд“, 1964.

Artem Svetlov/Flikr.ru

Било је потребно скоро шездесет табли лима скупљених по отпадима да би се од њих скројила и заварила каросерија аутомобила ручне израде. Овај модел с почетка 1960-их мирне душе би могао да се назове „Франкештајн“, само кад би му се видели шавови од варења. Са стране нико не би ни помислио да је ауто настао у гаражи неког ентузијасте, а не у фабрици аутомобила. А заправо је на „Труду“ све јединствено. Његов творац Олег Кучеренко је сам на стругу направио делове каросерије и мотор са три цилиндра.

„ГТЩ“

Аутомобил ручне израде „ГТЩ“, 1969.

Artem Svetlov/Flikr.ru

Крајем 1960-их су Анатолиј и Владимир Шчербињини направили своју варијанту Gran Turismo, тј. спортски аутомобил са мотором од „Волге“. Занимљиво је да браћа нису правила ово возило у гаражи, као што би се могло помислити. Рам за „ГТЩ“ су заварили напољу испред зграде, а затим су га пренели у стан да га „обуку“ у панеле од фибергласа. Касније су га поново изнели у двориште где су монтирали мотор и све остало. Упркос званичним прописима, Gran Turismo Шчербиних је могао да развије брзину од 150 км/ч. Склепан је у дворишту, али изгледа као да је из холивудских филмова са сценама јурњаве аутомобила.

„Панголина“

„Панголина“ Александра Кулигина

Кулешов/Sputnik

Шта се добије ако се споји мотор од ВАЗ-а и „претећи“ дизајн спортских аутомобила попут Ламборџинија? Добија се „Панголина“ Александра Кулигина, руководиоца техничког кружока у Дому омладине у Ухти. Уместо прозаичних врата Кулигин је осмислио специјалну конструкцију у виду поклопца који подиже хидраулика. Уместо ретровизора је монтирао перископ, а фарове је преместио у центар и спојио их у посебан блок који омогућава њихово подизање. Захваљујући лакој каросерији од фибергласа аеродинамичног облика „Панголина“ је могла да јури 180 км/ч, иако је имала мотор са свега 62 кс. Овај невероватан ауто се прочуо чак и у иностранству, па је 1985. године учествовао на Међународној изложби аутомобила у бугарском граду Пловдиву.

„Тритон“

„Тритон“, аутомобил-амфибија ручне израде конструктора Дмитрија Крјачкова на изложби „НТТМ-85“.

Виктор Будан, Виталиј Созинов/TASS

Музичар Дмитриј Кудрјачков је жарко желео да у свом аутомобилу ручне израде споји квалитете глисера и аутомобила, тј. да направи возило којим се човек може кретати и на сувом и у води. Тако је настао глисер са мотором од аутомобила ГАЗ-21. У пловидби је „Тритон“ развијао брзину од 50 км/ч, а на сувом 120 км/ч.

„Лаура“

„Лаура“ коју су направили ентузијасти из Лењинграда на изложби „НТТМ-85“.

Игор Михаљов/Sputnik

Посетиоци међународне изложбе у Пловдиву нису веровали својим очима када су угледали аутомобил Дмитрија Парфјонова и Генадија Хаинова. Зар је „Лаура“ стварно направљена ручно? Аутори овог модела су још у школи осмишљавали изглед аутомобила будућности, да би 1985. направили спортски ауто са мотором од модела ВАЗ-2105 и мењачем од „Запорошца“. Шасију су направили од водоводних цеви и „обукли“ је у табле од фибергласа и пур пене. Спортска седишта, управљање помоћу дугмади, вешање ручне израде типа MacPherson – и это вам аутомобила будућности!

„Мрав“

Часопис Техничка естетика, 1967.

Совјетски изумитељи су правили и мање аутомобиле. Такав је, на пример, био мајушни „Мрав“ са отвореном каросеријом. Пројектовао га је инжењер Олег Ивченко по нацртима сликара Едуарда Молчанова. Испод хаубе је „штектао“ мотор од мотоцикла „Ява-354“. Овај мини камион са каросеријом од шперплоче могао је да превози терет и путнике, без проблема је развијао брзину од 70 км/ч и није се плашио лоших путева, па чак ни беспућа.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!