Да ли је Стаљин заиста хтео да исуши Каспијско море?

Према његовим речима, совјетски лидер је 1952. године одржао низ састанака на којима се разговарало о перспективама исушивања Каспијског мора ради ефикасније експлоатације рудног богатства.

У оном тренутку идеја није деловала ни сулудо, ни фантастично. Рударство морског дна тек је било у развоју, а само Каспијско море представљало је затворени басен који није имао директну везу са Светским океаном.

На овим састанцима Серов није присуствовао, али му је о њима причао Сергеј Жук, начелник Одељења за пројектовање и истраживање хидротехничких радова („Гидропроект“), коме је лично Стаљин наложио да „припреми предлоге и прорачуне о томе како и у ком року може да се исуши Каспијско море“.

Анастас Микојан, потпредседник Савета Министара СССР-а, покушао је у току дебате да објасни Стаљину да ће на тај начин земља изгубити црни кавијар који извози целом свету за девизе. „Ти то говориш са трговачког гледишта, а нама је потребна нафта“, оштро му је одговорио Стаљин.

На крају је Жук све своје прорачуне предочио „оцу народа“. Према њима је за скретање и расподелу река требало саградити систем канала и брана. Тај процес би трајао скоро пет година и коштао би невероватних 10 милијарди рубаља.

Међутим, чак и у том случају море би се пунило од падавина, што је додатно захтевало да се организује испумпавање воде. Под овим условима потпуно исушивање дна било би могуће тек након 16-17 година.

„Друг Стаљин је саслушао и рекао: ’Е па онда није вредно труда’, – написао је Серов. – Сви су га подржали на исти начин као и кад је рекао ’да се исуши’“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!